Energetski resursi Srbije u obnovljivim izvorima su potencijal koji je potrabno iskoristiti, kako za razvoj lokalne privrede i društva, tako i energetske efikasnosti u zemlji. Popularizacija ekoloških projekata otvara mogućnost da i sredine poput Sjenice budu investiciono atraktivne nudeći dodatne pogodnosti u promociji istih. Uz to, postoje i olakšice koje pružaju fondovi EU za „zelenu energiju“ kojim se dodatno mogu rasteretiti ulagači.
I dok smo na samom početku teksta, potrebno je istaći da se ne radi o najavljenom projektu neke kompanije, domaće ili strane, već da se radi o studiji koju smo uradili zarad pronalaženja i određivanja najbolje lokacije na tlu Srbije sa najpovoljnijom klimom gde bi se izgradila solarna elektrana. Sam naslov pored svoje “zvučnosti” i popularnosti, ima za cilj prikupljanja svih onih zainteresovanih strana za solarnu energiju da se upute ka jednom prelepom i ekološki čistom kraju, investiraju i pomognu privredi. Nadamo se da će tehnički parametri potkrepiti kako tvrdnju za lokaciju tako i mogućnost izvođenja samog projekta “grid-tie PV sistema”.
Solarne elektrane su počele da privlače sve veću pažnju stalnim padom cene solarnih panela kao i povoljnim Feed-in Tariff-ama, tj. subvencijama države odnosno strane koja vrši otkupljivanje. Pored toga savremena dešavanja u svetu na polju proizvodnje električne energije diktirala da se mnogi nuklearni pogoni u narednih 10-15 godina zamene solarnom energijom. Primer nam daje odluka Nemačke koja napušta koncept velikih nuklearki i okreće se obnovljivim izvorima (OIE). Tu je i odluka Vlade Japana da podrži još više FiT za zelene projekte, dok se sa druge strane otvaraju tržišta Kine, Indije i USA kao ogromni pokretači daljem razvoju solarne industrije.
Krnjajela, Sjenica
Dakle, najpre da podsetimo zašto i kako solarna energija! Savremeni tokovi čovečanstva pokazuju povećanu potražnju za energentima, dok sa druge strane javno prizanje o “peak oil” eksploatacionoj pojavi nameće detaljno strateško planiranje svakog društva kako bi se energetska kriza što više ublažila. Nužnost održivog napretka celokupne zajednice pokrenulo je pre desetak godina inicijativu da se obnovljivi izvori energije postave na prioritetno mesto istraživanja i njihovog implementiranja. Ključni izvori su solarna i energija vetra, dok ostali su: hidro, geoteramlnu, energiju talasa i plime/oseke, kao energije iz otpada i biogoriva (mada proizvode CO2), itd. Mnogo je započetih i završenih projekata velikih vetro parkova kako na kopnu tako i na moru, dok se kod PV i Termalnih sistema duboko u zakoračilo širom sveta.
Promena insolacije u toku dana
Energija Sunca je dostupna samo u toku dana, noću elektrana ne daje ništa (videti gornju sliku). Energija proizvedena u fotonaponskoj plantaži (popularan naziv) zavisi od vremenskih uslova i prognoze, geografske širine, nadmorske visine, neposredne okoline, zagađenja vazduha, vetrova, ugla, albeda, tipa solarnih panela, nosećeg sistema za solarne panele, tipa invertora, načina povezivanja solarnih invertora, načina optimizacije, načinu održavanja, itd. Jedan od parametara po kome se karakteriše podneblje-prostor jeste „Peak Sun Hours“ (slika dole) odnosno godišnji prosek dnevne energija globalnog (ukupnog) zračenja na horizontalnu površinu, obeležava se kWh/m2/day. Prema tim podacima se može brzo odrediti koja lokacija može biti investiciono interesantna. Naravno, dalja analiza je neophodna kako bi se precizno odredio položaj PV modla u nizu. Taj parametar će poslužiti za određivanje i najpovoljnije lokacije u Srbiji. Pre svega pouzdanost parametra je zasnovano na višegodišnjim NASA merenjima i prikupljanjima, a koja su inkorporirana u bazu program RETSreen.
“USA insolation map”
Kako se na području Balkana (izuzev Bugarske i Grčke) tek započelo sa ulaganjem u obnovljive izvore, to je bitno pravilno usmeriti investiciona sredstva i time svakome ulagaču obezbediti najveći ROI i najbrže vreme otplate, a lokalnoj sredini povećati investicioni kredibilitet i obezbeđivanje upliva kapitala. Pored solarnih elektrana na tom području se otvara za stanovništvo ogromna povoljnost a to je da se na svakom krovu privatne ili pravne zgrade (poželjno da bude okrenut ka jugu) instalira solarni „grid-connected“ sistem u vlasništvu neke kompanije a da se vlasniku krova plaća određena suma. Na taj način se pasivna površina pretvara u privredno aktivnu. Ovaj način „pozajmljivanja opreme“ je postao jako aktuelan u USA, UK, itd. pod nazivom „Free Solar Panel Quotes“. Time bi se i pomoglo domaćinstvima oko plaćanja električne energije, tj. indirektno umanjila cena struje (sve zavisi kako se kompanije opredele za sklapanje ugovora sa onim ko otkupljuje energiju).
Solaranlage
Kako je već pomenuto, srednji broj pik sunčanih sati je bitan faktor za prvi uvid u povoljnost posmatrane lokacije. Na primer poznate lokacije za koje su najavljeni projekti (mada lokalni mereni parametri mogu odudarati) su: Zlatibor sa 3.76 kWh/m2/day, Kopaonik 3.72 kWh/m2/day, Vranje 3.75 kWh/m2/day i Sjenica 4.06 kWh/m2/day. Dakle, 8% više od svih lokacija na kojima su najavlejni ili su već u izradi projekti solarne elektrane, i to bez obzira da li će se solarni paneli postaviti na fiksni ili prateći sistem. Podaci su iz najnovije baze programa RETScreen Plus sa update-om od 22.08.2011. Prema tome, lokacija je jako interesnatna i zanimljiva za PV postrojenja. Termalna postrojenja možda nisu pogodna zbog manje srednje temperature u toku godine.
Podneblje Sjenice se nalazi na nadmorskoj visini od 1039m tako da je intezitet insolacije znatno veći nego onih na 300-400m, jer svetlost prolazi manji put kroz najgušću atmosferu i takođe čistiju, čime je difuzija, apsorpcija i refleksija manja. Međutim, taj prostor zahvataju velike temperaturne oscilacije po godišnjim dobima kao i velike snežne padavine zimi. Zato kod projektovanja solarne elektrane je bitno obratiti pažnju na veličinu snežnog prekrivača jer se time u mnogome diktira posao osoblja održavanja i cene solarnih panela, tj. sistema koji bi ih držao (fiksni ili dvoosni).
Metroroloski podaci Sjenica (baza programa RETScreen)
A zašto utiče na cenu sistema? Iz razloga što se moraju postaviti jači nosači (svi su od aluminijuma te nema problema oko rđanja materijala) ili se postavljaju dvoosni nosači koji prate kretanje Zemlje–Sunca na horizontu. Prvi, fiksni sistem je jeftniji ali se nalazi svega na pola metra od tla, maksimalno, i potrebno čišćenje snega kako sa samih solarnih panela tako i sa određene okoline kako bi se obezbedio nesmetan „put“ zračenju Sunca. Kod dvoosnih sistema, sam pokretni deo sa PV modulima se tako može okretati da sam sa sebe skine sve naslage snega i izvrši samoodržavanje. Uz to, nalaze se na visini većoj od 2m što ih čini manje zahtevnim za održavanje tokom zime, a mogu da „uhvate“ što više svetla sa okolne refleksije koja itekako može da poveća dobijenu energiju zimi. Pored toga bolje je hlađenje PV modula zbog nesmetane cirkulacije vazdušne mase.
Poredenje sistema praćenja Sunca kod solarnih panela
Na gornjoj slici je pokazano kolika je energetska dobit po mesecima za fiksni, jednooni i dvoosni sistem. Prvi je najjeftiniji, ali zato će izvući sa neke lokacije najmanje snage. Najbolji je dvoosni sa optimizovanim praćenjem najboljeg položaja sa najvećom apsorbovanom solarnom energijom. Statistika kaže da je povećanje energije kod dvoosnog u odnosu na fiksni: 10% više energije zimi, i 40% više energije leti. Međutim, kod projektovanja solarne elektrane mora se naći najisplativije rešenje za dati vremenski period od 12 godina (vreme za koje se sklapa ugovor o otkupu zelene energije), što iziskuje dodatne energetsko-ekonomske analize.
Solarna elektrana na najboljem mestu u Srbiji – deo II