Radi preciznijeg određivanja ugla sata koji figuriše u jednačinama za azimut i elongaciju potrebno je znati i lokalno vreme posmatrane tačke. Međutim, u širokoj upotrbi je vreme koje je vezano za ceo jedan meridijanski pojas ili časovna zona, karakteriše se svojim geografskim granicama važenja-graničnim meridijanima. Kako planeta Zemlja se obrne oko svoje ose za 24 sata to je i njena površina podeljena na isti taj broj vremenskih zona, tj. časovnih zona. Svakoj zoni odgovara 15o geografske dužine, slika 1. Sama ideja podele planete realizovana je na međunarodnoj konferenciji u Vašingtonu 1884 godine, a kao početni meridijan (0o geografske dužine) uzet je meridijan koji prolazi kroz astronomsku opservatoriju u Griniču kod Londona. Zato se često koristi i pojam srednje vreme po Griniču, GMT. Sve ostale vremenske zone se koordinišu u odnosu na ovu počednu (Coordinated Universal Time – UTC).
Na primer, slika 2:
Zemlje koje pripadaju zoni UTC+01:00 :
Albania, Slovenia, Macedonia, Norway, Sweden, Denmark, Germany, the Netherlands, Belgium, Metropolitan France, Switzerland, Austria, Poland, Czech Republic, Slovakia, Hungary, European Spain, Italy, Croatia, Serbia, Tunisia, Algeria, Nigeria, Cameroon, Angola, Kinshasa
Sada kada se poznaje vreme u jednom širem pojasu geografske dužine, a sve u cilju preciznijeg određivanja položaja Sunca u odnosu na horizontalnu ravan, može se pristupiti određivanju lokalnog solarnog vremena. Samo dve tačke na planeti istovremeno mogu imati isto solarno vreme, jedna na severnoj a druga na južnoj hemisferi. Solarno vreme se razlikuje za 4min za svaki stepen dužine, određuje se u odnosu na solarno podne (moment kada Sunce dostigne najvišu tačku u toku dana). Zato se ovo vreme razlikuje u odnosu na vremensku zonu kojoj posmatrana tačka pripada. Dodatno odstupanje, koje se čak i menja u toku godine, unose i eliptičnost putanje Zemlje oko Sunca i „promena“ ose rotacije-solarna deklinacija. Dakle, potrebna je korekcija u lokalnom vremenu. Razlika u 24h danu i solarnom danu izračunava se jednačinom vremena.
(„Equation of Time (E ili EoT)”) i korekcijom u relativnoj geodrafkoj dužini ( predstavlja razliku između meridijana za lokalnu vremensku zonu, „The Local Standard Time Meridian (LSTM)“, i lokalne geografske dužine, „local longitude (L)“). Aproksimativna jednačina vremena glasi
ili
gde je,
β je ugao dat u stepenima, dok broj 81 predstavlja 22 Mart(dok je u prestupnoj godini 82 dan u godini), do kraja godine preostaje 284 dana, N je broj dana od početka godine. Grafik date funkcije može se videti na slici 3.
Lokalno solarno vreme LST (ili AST „Apparent solar time“) se određuje:
pri čemu je CT skraćenica od „Clock Time“ i predstavlja vreme u lokalnoj vremenskoj zoni, znak „+“ se uzima za geografske dužine istočno od Griniča dok „-“ za geografske dužine zapadno od Griniča, DS „daylight saving“ i ima vrednost 0min ili 60min: Ako se dan pada u doba letnje dugodnevice uzima se u obzir pomeranje sata tako da je DS=60min (zadanja nedelja Marta do zadnje nedelje Oktobra).
Parametar koji učestvuje u određivanju pozicije Sunca jeste ugao sata „Hour angle (H ili HRA)“. Njime se konvertuje solarno vreme LST u ugao koji položaj Sunca zahvata u ekvatorijalnom koordinatnom sistemu, slika 4. Njegova vrednost, po definiciji, jeste 0o u solarno podne. Ujutru je negativan a popodne pozitivan.