U početku, energija iz obnovljivih izvora, naročito solarna, subvencionisana je kroz otkupnu cenu koja je, radi popularizacije i pristupačnosti, bila nekoliko puta veća od srednje cene električne energije. Prve instalirane snage solarnih elektrana bile su za današnja postrojenja male tako da se njihov uticaj na opterećenje budžeta države nije osećao i bio je u planiranim granicama. Pored skepticizma među preduzetncima, i sama tehnologija solarnih ćelija i panela je bila dosta skupa, što je u mnogome usporavalo implementaciju na terenu. Ali, zadnjih godina desio se ogroman pomak u tehnologiji, automatizaciji proizvodnje, organizaciji poslovanja i tržištu sirovina da su cene panela počele mesečno da padaju sa znatnim korakom, tako da se i tržište solarne energije probudilo. Zadovoljni su bili svi, ulagači koji su ROI (Return of Investment) ostvarili na 10-15%/god. tako i Vlade zamalja, jer su krenule u smanjenju emisije CO2 i povećanju učešća obnovljivih izvora u ukupnu proizvodnju električne energije.
Slika 1. Solarno naselje u Vauban-u, Nemačka
Ključna dešavanja u solarnoj industriji su krenula 2008. i 2009., stim da je ekonomska kriza 2008. pažnju usmerila na održanje i oporavak industrije, tako da se na redukciju Feed-in Tariff-e (FiT) nije moglo računati. Samo smanjenje subvencija bi značilo i pad zainteresovanosti za ovu granu privrede a time i pad industrijske proizvodnje komponenata. Dakle, ostale su stare vrednosti tarifa, uz to došlo je i do podsticaja proizvodnje od strane države, dok je potporu napretku dala i nauka razvojem jeftinijih tehnoloških procesa. Ne zaboravimo i ogroman skok nafte na svetkom tržištu, što je mnoge inspirisalo da rešenje za energijom potraže u alternativnim izvorima. Na slici 2 pokazn je uticaj FiT-a na broj novootvorenih radnih mesta po godini u državi Vermont, USA (broj je mali jer je to država sa oko 650,000 stanovnika). Inače, radi se o jako interesnatnoj analizi, doduše pik je tek 2010. ali mora se imati u vidu da se Američko tržište tek sada otvara za solarnu energiju. Sličnu analizu dao je ClearSky za Kanadu. Ovde se može pogledati i video na temu dinamičkog razvoja FiT-a u USA na primeru Nemačke.
Slika 2. Uticaj FIT-a na zapošljavanje, Vermont, USA
Sva ova kretanja dovela su do toga da se profit u solarnoj energetici uveća, uz pojave mogućeg instaliranja i manjih kućnih sistema, tako da se pojavio pravi “boom” na tržištu. Skok instalirane snage je bio čak preko 50-60% u odnosu na prethodnu. Posledica toga jeste pojava neprojektovano opterećenje budžeta za alternativnu energiju, pri čemu su mnoge zemlje zapale u velike finensijske dugove prema velikim proizvođačima solarne energije, poput Španije, Češke, videti sliku 3. Tako se Španija danas našla u sitauciji da duguje preko 14.6 milijardi evra (Spains FiT cut) na kraju 2010. Međutim, dug se počeo javljati već 2009. godine, stim da se nisu preduzeli ključni koraci ka fleksibilnoj tarifi. Poučena iskustvom Španije, a drugo po instaliranoj snazi u 2008. godini, Nemačka je prva sugerisala na uvođenje promenljive, adaptivne Feed-in tariff-e, koja bi pratila kako pad cena panela tako i ukupnu instaliranu snagu solarnih elektrana. Na njihovom rešenju, danas se baziraju subvencije mnogih država, poput USA, Kanade, itd.
Slika 3. Instalirane snage PV sistema u 2008. godini
Prema tome, kako su se menjale okolnosti tako se menjala i tarifa (PV-Tech, tariff watch) za subvencionosanje solarne energije. Prvo što se uvelo jeste vrednost tarife na osnovu instalirane snage, gradacije po snazi, i tipa: krovni, ravni površinski na zemlji, kao i BIPV (building integrated PV- integrisani PV sistemi sa objektom). Potom se krenulo u revidiranje vrednosti na godišnjem planu. Samo do kraja 2008. godine bilo je instalirano i povezano na mrežu oko 500.000 sistema, što privatnih što privrednih investicionih.
Međutim, najava velike buduće instalirane snage naterala je Nemačku da se u toku 2010. godine uradi više preseka stanja i promena tarife. Najpre su usvojili da se na pola godine vrši izmena, odlučeno Maja meseca, a potom početkom Jula složili se da redukcija za 2010. bude dvostruka(German Reduction). Prva se odnosila na instalirane sisteme između 1. Jula i 1. Oktobra, i druga za i posle 1. Oktobra 2010.godine. Uz to, prema urađenoj detaljnij kategorizaciji solarnih sistema, određeno je koji sistem koliko „sečenje” tarife će imati. Tako se vodilo računa da se ne poremeti ROI ulagača (nešto veći od 10% u proseku) i obezbedi održiv energetsko-budžetski sistem. Ono što je zadržano jeste vremenski period trajanja ugovora od 20 godina. Tako su uspeli da zadrže privlačnost investiranja i zaradu na 10.08-10.33% (iSuppli). Istorijski posmatrano, tarifa je od 2002. godine sa vrednosti od 48.09euro cent/kWh (do 5MW) do vrednosti od 21.11–28.74 euro cent/kWh na početku 2011. godine. Na slici 4. dat je grubi istorijski razvoj FiT-a za nekoliko zemalja EU.
Slika 4. Istorijski razvoj FiT-a za nekoliko zemalja EU
Slika 4. oslikava istoriju FiT-a u Nemačkoj i solarno-aktivnim državama, gde se jasno uočava dinamika pada po godini u toj zemlji, dok ostale zemlje su pokazale znatnu inertnost. Nešto su radili na modifikacijama u Italiji, dok je Španija zadržala „flat” sistem subvencionisanja, što je i dovelo do prevelikih obaveza prema proizvođačima. Naravno, neke zemlje se nisu odlučile na promene jer nivo investiranja u solarnu energiju nije poprimio kritične razmere, tako da su primorani da sa primamljivim cenama privuku kapital i tako se približe planiranim vrednostima učešća obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije.
Struktura cena koje propisuje država je malo složena, tj. podeljena prema vrsti porizvođača i instaliranoj snazi. Prvi zakon o tarifama donešen je 2000. godine pod nazivom „Erneuerbare-Energien-Gesetz (EEG)” sa modifikacijama za 2011.godinu. Prema njemu razlikuju se krovni instalirani sistemi, podeljeni prema vršnoj snazi, i montirani sistemi na zemlji, podeljeni prema vrsti zemljišta, videti tabelu 1. Sve informacije i novosti u vezi obnovljivih izvora energije može se naći na zvaničnom sajtu Renewable energy. Toliko su shvatili ozbiljnost problema da su napravili on-line kalkulator (PV in Germany) prema SMA Solar Technology koji pokazuje dnevne varijacije PV snage u odnosu na totalnu snagu. Na taj način su obezbedili okvirno koliko ih je koštao neki dan u godini.
Tabela 1. FiT prema tipu i snazi u FiT u € ct/kWh
Dakle, kao što je napomenuto, stratezi na polju solarne energije predložili su redukovanje vrednosti na svakih šest meseci. Prema podacima (dokument “Renewable Energy Sources Act, EEG” strana 15. koje su objavili postoje nekoliko različitih korekcija u zavisnosti od najavljene instalirane snage. Analizu daljih kretanja podrobno je dao u svom intervjuu za SolarPV.TV dr Hennig Wicht.
Jedna digresija, dr Hennig Wicht je svetski stručnjak na polju solarnih tehnologija i biznis lider u solarnoj industriji, sa mnoštvom radova i istraživačkih projekata fotonaponskih sistema. Osnivač je i predsednik WTC-a (Wicht Technologie Consulting) u okviru iSuppli, osnovanog 2008. godine. Njegov rad se može predstaviti kao strategijska analiza i tržišna predviđanja komponenata i aplikacija. Pored mnogobrojnih kompanija i instituta, analize kretanja na tržištu radio je za mnoge zemlje i Evropske radne grupe.
Slika 5. Iradijacija na horizontalnu površinu, Nemačka
FiT prognoza za 2011. godinu u Nemačkoj, prema informacijama dr Hennig Wicht-a a prvobitno objavljanih od strane ministra Röttgen-a, menjaće se na pola godine na kraju Juna na osnovu ekstrapolacije podataka dobijenih na osnovu dešavanja u Martu, Aprilu i Maju (njihova suma se množi sa četiri) na celu godinu. Ako se prema analizi pokaže da će biti instalirano više od 3.5GW promene će zavisiti od izvedene vrednosti:
- < 3.5GW neće biti redukcije FiT-a u Julu 2011. godine,
- ˃ 3.5GW smanjenje za 3%,
- ˃ 4.5GW smanjenje za 6%,
- ˃ 5.5GW smanjenje za 9%,
- ˃ 6.5GW smanjenje za 12%,
- ˃ 7.5GW smanjenje za 15%.
Očekivanja su da Nemačka instalira od 7.3GW do 9.4GW u 2011. na osnovu dešavanja u Q4 u 2010. (Q4 poslednji, četvrti kvartal). Bitno je napomenuti da sve promene vrednosti tarife neće imati promene u ROI vrednosti, ostaje preko 10%, uz pad ASP-a (€/Wp) u godini i na kraju godine ispod 2 €/Wp za veće solarne sisteme. Ovako dobre investicione uslove obezbeđuje i vreme sklapanja ugovora (ostaje nepromenjeno) za subvencionisani otkup električne energije od 20 godina.
Ozbiljnost parvilnog projektovanja Feed-in Tariff-e pokazuju bankarske analize njihovog uticaja na privlačenje finansijskih sredstava, primer jednog takvog dokumenta jeste „The Importance of Feed In Tariffs to Attract Financial Resources” u energetskoj industriji. Prema prikazanom, rizik PV projekta su: rizik sirovina, rizik tehnologije, rizik potražnje, rizik likvidnosti, rizik cene. Međutim, FiT umanjuje ili eliminiše poslednja tri rizika dok samo ostaju prva dva, rizik sirovina i rizik tehnologija, čime se povećava pristup finansijama.
Svaka ozbiljnije solarno orijentisana zemlja počela je da usvaja iskustvo Nemačkih stratega prilagođavajući ga svojim potrebama i trendovima. Nižnost ovoga je pokazana, dok neophodnost solarne energije tek dolazi na ovim prostorima.