Energetski menadžment – deo II

3E – energija, ekonomija, ekologijaMere koje će se preduzimati, bilo one tehničko-tehnološke ili ne, u cilju EE moraće voditi računa o nenarušavanju standarda života i rada, a biće usmerene na oblast proizvodnje, distribucije i potrošnje energije. S tim u vezi biće i energetski menadžment (nastavak pretjodnom izlaganju) razvijen na principima povećanja profitabilnosti preduzeća, lokalne zajednice, itd. Zadaci koji očekuju od njih biće:

  • Redovno prikupljanje i analiza potrebnih podataka
  • Praćenje nabavke
  • Identifikacija mogućnosti za uštedu energije
  • Tehničke i ekonomske procene
  • Sprovođenje projekata
  • Komunikacija sa ovlašćenim licima
  • Izveštavanje

Nacionalna mreža Energetske efikasnosti Srbije

Nacionalna mreža EE

Pored toga, zakonom će biti organizovana energetska revizija, ER. Ona predstavlja „instrument” EE analize i ispitivanja trenutnog stanja, kao i identifikacije problema uz predlaganje mera poboljšanja sa njihovom realizacijom. U konačnom izveštaju biće prikazani svi enegetski tokovi, određena energetska efikasnost sistema, i predložene mere za povećanjem iste. Do danas je realizovano 24 energetske revizije, i stručno osposobljeno 30 stručnjaka, dok je sa druge strane obučeno oko 80 energetskih menadžera iz 60 preduzeća.


Dalja kretanja na pvom planu jesu donošenje zakona o racionalnoj upotrebi energije, obuka kadra i licenciranje, razvoj tržišta kroz ponude novih usluga i razvojnih planova, a sve uz odgovarajuću komunikaciju sa institucijama. Međutim, još jedna novina koja je u najavi jeste i formiranje fonda za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da ima 30-50 miliona evra godišnje na raspolaganju iz koga će se finansirati energetski efikasni projekti: do polovine fonda biće bespovratno finansirani projekti, dok drugi deo će se odnositi na kreditiranje sa jako povoljnim uslovima. Ovo će se odnositi i na subvencije prilokom kupovine nove opreme kroz carinske i poreske olakšice.

Sistem decentralizovane kotlarnice

Sistem decentralizovane kotlarnice

Treći i ujedno poslednji govornik bio je prof. dr Goran Jankes, sa temom izlaganja „Smanjenjem potrošnje energije do efikasnije privrede”. Izlaganje se odnosilo na analizu stanja proizvodnje i distribucije toplotne energije iz kotlova toplana širom Srbije, kako u gredovima tako i u industriji, kao i na konkretna realizova rešenja. Primera radi, u Srbiji se potroši, uzeta je strujna energetska jedinica za poređenje, 1.4kWh, dok u Norveškoj taj iznos 1.05 kWh a u Litvaniji 2 kWh. Da ima dosta posla govori činjenica da su kotlovi u industriji preko 75% starije od 25 godina. Širina problematike ukazuje da su mnoge kotlarnice u eksploataciji daleko ispod svoje nominalne vrednosti, sa minimalnom ili nikakvom automatikom, dodatna oprema je zastarela, povratak kondenzata ispod 40%, čak do toga da su i sama početna rešenja za današnje uslove neadekvatna. Svi ovi razlozi ukazuju na potrebu detaljnih analiza mnogih sistema, široko razumevanje i poznavanje materije, adekvatne odgovore i proračune ekonomske isplativosti potencijalnih modifikacija.

Prema snimljenoj situaciji, na terenu su zastupljena tri tipa kotlarnica: potrošači koji koriste  suvozasićenu paru pritiska 8 bara, potrošači koji koriste suvozasićenu paru pritiska 3 bara, potrošači koji mogu da koriste toplu vodu temperature od 40-85oC. Temeljni proračuni pokazuju da se gubici javljaju iz nekoliko izvora, kao što su:

  • Niski stepen korisnosti postojećeg kotla 87-89 %, gubici u samom kotlu veći su od 10%,
  • Potpuno bacanja kondenzata i otparka kondenzata,
  • Kontinualno odmuljivanje (kontinualno se odmuljuje 4-5 % od kapaciteta kotla),
  • Ispuštanja pare iz sistema na pojedinim prirubnicama i dotrajalim ventilima sigurnosti,
  • Gubici toplote u neizolovanim cevovodima i aparatima (usvojeno  10  %  od  toplote  koja  se  preda aparatu),
  • Korišćenja pare u toplovodnim sistemima bez vraćanja kondenzata.

Nakon obrade podataka došlo se do sledećih cifara postojećeg energetskog bilansa, aktuelnog u većini slučajeva, inače primer je uzet sa analize stanja u fabrici konditorskih proizvoda:

Pregled gubitaka i dobitaka energije postojećeg sistema

Pregled gubitaka i dobitaka energije postojećeg sistema

Specifična potrošnja goriva po jednom kilogramu pare za postojeće stanje iznosi 0,092 m3/kg , odnosno, u odnosu na trenutnu cenu gasa, 27,5 €/t (evra po toni proizvedene pare). Na osnovu ovih parametara predložena su rešenja koja poboljašavaju postojeći sistem proizvodnje i distribucije toplotne energije. Najpre je potrbno uraditi decentralizaciju i odvajanje toplovodnog od parnog sistema, a zatim rekonstruisati samu parnu kotlarnicu. Decentralizacija se vrši kroz odvajanje potrošača koji koriste samo paru, od onih koji koristite samo toplu vodu. Zagrevanje vode se odija u nekoliko modula (odvojenih toplovodnih kotlova), smeštenih blizu potrošača. Kod rekonstrukcije postojeće parne kotlarnice predvidjen je nov efikasniji kotao sa novim pratećim elementima, uz smanjenje  nominalne  snage. Uz to je ptrebno uraditi rekonstrukciju sistema povrata kondenzata, kao i popravka izolacija na cevovodima. Na kraju rekonstrukcije parametri energetskog bilansa su sledeći:

Pregled gubitaka i dobitaka energije budućeg sistema

Pregled gubitaka i dobitaka energije budućeg sistema

Prema tome, specifična potrošnja goriva po jednom kilogramu pare za buduće stanje iznosi 0,069 m3/kg , odnosno 20,8 €/t proizvedene pare. Realizacijom ovog sistema došlo bi se do uštede u potrošnji goriva od 24.4%. Ušteda se dobija na nekoliko nivoa:

  • gorivo, 58097 €/godini,
  • sirova voda, 5184 €/godini,
  • otpadna voda, 5184 €/godini,
  • primena regulacije brojem obrtaja rada ventilatora na gorioniku, 1025 €/godini,
  • ušteda primenom O2 regulacije na gorioniku, 4757 €/godini.

Kada se rezimiraju ove brojke, dolazi se do 74247 €/godini dok je vrednost investicije oko 300.000€, i vremenom otplate, ROI, nešto više od 4 godine. U ovom slučaju kotlovi su morali biti zamenjeni, tako da se nužnost investicije povećala.

Ovakvi poduhvati su modući u mnogim toplanama i prema Vladinim analizam uštedelo bi se 20-30% energije.

Energetski menadžment – deo I


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Budimo ljudi - zaštita od neželjenih napada *