Još jedna država pokazala je mudrost u subvencionisanju solarnih projekata. To je Australija, uz sugestiju da je njen primer možda prikladan za ovo područje. Dakle, država daje dodatne pogodnosti (solar rebate) za male sisteme namenjene privatnim i poslovnim objektima, i to kroz RECs („Renewable Energy Certificates“) koji se odnosi na 1MWh prozvedene „zelene“ struje godišnje (napomena da do 28. Februara 2011. važiće Green Loans program). Na priner, cela teritorija je podeljena na nekoliko RECs solarne regije, slika 1, tako da svaka ima zaseban program subvencionisanja i kreditnih ponuda za kupovinu solarne opreme (solarni paneli, invertori, baterije, kontroleri punjena, kablovi, noseći držači, itd.). Pored toga poseduju jako „razuđenu“ Feed-in Tariff-u koja uspešno balansira finansijsko opterećenje regije. Tako će Newcastle, Sydney, Perth, Adelaide, Brisbane i Canberra imati isti isti broj RECs sa istim vrednostima državnih olakšica.
Slika 1. RECs oblasti Australije
Za grid-feed sisteme (sitemi priključeni na mrežu) poseduju „Solar Credits“ koji mogu da umanje troškove čak i do 40%. Na primer sistem od 1505 Wp (u većini oblasti Novog Južnog Velsa za većinu tipova kuća) košta $9,240 dok je RECs popust $5,890, tako da je konačna cena $3,350. Čak se ide dotle da objekti koji su udaljeni više od 1km od najbližeg priključka, a na kojima se treba instalirati off-grid sistem, imaju poseban RECs bonus, jer se pokazalo da je on jeftiniji neko samo dovođenje priključka.
Posebno je interesantan sistem koji je povezan na dvosmerno brojilo tako da se plaća samo onoliko struje koliko se potroši, naravno reč je o grid-feed-u. Sve je stvar dogovora sa lokalnim distributerom električne energije. Ali da se ne prepušta ništa slučaju, uveli su uslov da samo mogu dobiti oni projekti koji su instalirani od strane akreditovanih i sertifikovanih izvođača. Na taj način su uveli u red tržište kvalifikovane radne snage i pospešili edukaciju iste. U pozadini leži činjenica da sistemi koji daju električnu energiju mogu neadekvatnom postavkom izazvati opasne i jako razorne posledice.
Slika 2. Profil dobijene srednje energije po danu za svaki mesec na teritoriji Beograda iz 1 kWp instalirane snage c-Si panela
Treću tačku, gore navedenu, sam investitor ili privatno lice može „dobiti“ na osnovu merenja sunčanih sati date lokacije za godinu dana, sa raspodelom po mesecima. Ovi podaci su implementirani u simulatore ili se mogu dobiti od relevantnih institucija ili sajtova. Na slici 2 se može videti raspodela srednje energije dobijene za grad Beograd na 1 kWp instalirane snage monokristalnih panela prosečnih parametara za tu tehnologiju. Tu je i srednja vrednost koja pokazuje oko 3.28 kWh/dan ili 1199kWh/god.
Četvrto, podatke o ceni „solarne struje“ tj. evrocent/kWh, dobijamo kada cenu invecticije podelimo sa ukupnim brojem kWh za vreme rada sistema. Za dati primer, ako se uzme u obzir da sistem radi 25 godina, mada može i duže, i cena off-grid sistema okvirno 5000€ (trend je pad cene komponenata i panela bar u naredne tri godine), dobija se 16.68 evrocent/kWh. Kada bi se ovakav sistem priključio na mrežu i vršila povlašćena prodaja, onda bi cena bila daleko manja, jer nema baterijske jedinice i kontrolera punjenja koji mogu da utiču i do 50% u ukupne troškove. Međutim, za uslove sa jako ograničenim budžetskim sredstvima za obnovljive izvore energije, može se primeniti pristupni sistem sa dvosmernim brojilom a sam solarni sistem bude uključen u interno snabdevanje potrošača, na primer domaćinstva. Tako bi se u mnogome smanjila distribucija subvencionisane energije mreži, stim da se kod ovakvog sitema otvara i mogućnost izjednačavanja njene cene sa distributivnom cenom. To bi značilo da se solarna energija plaća koliko košta struje iz distributivne mreže svakog korisnika. Tako se maksimalno izbegava operećenje budžeta i energetskog sistem (potrošnja na nivou države je u stalnom porastu) a pospešuju zelena energija i nove tehnologije.
Slika 3. Vrednosti FiT, ASP-a i ROI za prvo polugodište u Nemačkoj
I poslednja tačka, peta, koja je i kruna gore navedene analize, jeste izračunavanje vrednosti ROI. Na slici 3 vidi se jedan tabelarni prikaz kretanja FIT-a i ROI za prvu polovinu 2011. godine u Nemačkoj. Prezetacuju je uradio gospodin dr Henning Wicht (Wicht Technologie Consulting) za SolarPV.TV u vidu analize kretanja FiT tarife za Nemačku i Italiju. U tabeli se jasno vidi klasifikacija tržišta-proizvođača prema snazi i vrsti PV sistema, kao i činjenica da vrednost ROI je oko 10.2%, danas prihvatljivo za sve vreste investicija. Još jedan parametar koji je bitan za investiranje jeste ASP koji ima konstantan pad, i predstavlja odnos cene investicije sa instaliranom snagom. Na osnovu ASP-a se mogu rangirati ponude na tenderu. Kao primer oizračunavanja uzeće se jedan projekat izrade solarne elektrane od 10MW, a uzeće se ASP=2.5€/Wp (u Evropi kreće se između 2.0-2.4€/Wp) koji je trenutno moguć u okruženju, vreme na kome se sklapa ugovor 12 godina i cenom od 0.23€/kWh i neka se godišnje na datoj lokaciji zrači 3.0 efektivnih sati po danu (godišnji prosek za Srbiju).
Slika 8. Solarna PV elektrana Waldpolenz
Cena_investicije = 10MWp * 2.5€/Wp = 25 miliona evra,
Ukupna_dobit = 10MWp * 3.0h/dan * 365.25dan/god * 12god * 0.23€/kWh = 30.243 miliona evra
Godišnja_dobit= 10MWp * 3.0h/dan * 365.25dan/god * 0.23€/kWh = 2.52 miliona evra/god
Vreme_otplate = 25 miliona evra / 2.69 miliona evra/god = 9.92 godina
Dobit = 30.243 miliona evra – 25 miliona evra = 5.243 miliona evra
ROI = 5.243 miliona evra / (12 godina * 25 miliona) * 100% = 1.75 % godišnje
Kada bi smo uzeli i idealnih 2.0€/Wp u odnosu na 2.5€/Wp Return on Invesment bi se dobio nešto veći. Dakle, tek nakon dužeg vremena, kada su cene panela i ostalih komponenti pale može se investirati u Srpske solarne elektrane i to čak sa istim ROI kao u ostatku Evrope. Jedino se može predložiti povećanje vremena trajanja ugovora na 15 ili 20 godina. Naravno, ovo su grubi proračuni koji nisu uzeli u obzir gubitke u samom sistemu koji su čak i do 14%, zatim nije uzet pad efikasnosti samih modula, mogući neželjeni kvarovi i plaćanje radne snage i drugih dažbina. Ali je dovoljno precizan prikaz zarade da zainteresuje buduće investitore.
Na kraju, električni sistemi jedne države imali bi itekeko koristi od instaliranja novih solarnih elektrana, od novog izvora energije koji se brzo postavlja, daleko brže od ostalih izvora, a drugo doprinose smanjenju emisije štetnih gasova u prirodu. Napomene radi, za 25 godina sistem od 2kWp spreči emisiju 40 t CO2 u atmosferu. To je ekvivalentno 100 posečenih stabala ili porosečna emisija 5 automobila u navedenom periodu. Zato se može očekivati da se inteziviraju investicije na području Balkana, jer je bogat zelenom energijom, a prethodna analiza pokazuje i jaku isplativost.
ROI, solarna energija i povraćaj investicije – deo I