Okrugli sto na temu “Energetska nezavisnost”

Energetska nezavisnost okrugli stoEnergija postaje ključno pitanje današnjice, naravno pored hrane i pitke vode. Kako se zalihe fosilnih goriva neprestano smanjuju to se permanentno traži alternativni izvor energije koji bi imao osobinu stalnog obnavljanja potencijala i resursa. Energija Sunca i energija vetra u svojoj obnovljivosti počinju sve više da „okupiraju“ interesovanje svih nas. Zato je pod okriljem IT magazina Balkanmagazin održan još jedan u nizu okrugli sto o obnovljivim izvorima energije, takozvani „3E “ projekat. Naslov ove sesije bio je „Obnovljivom energijom do energetske nezavisnosti“. Tema je je toliko aktuelna da se nameće pitanje zašto se nije i ranije pokrenulo sa medijskom promocijom poput ove.

U Evropskoj Uniji obnovljivim izvorima energije se pridaje velika pažnja i značaj, što je i u skaldu sa njihovom strategijom 20-20-20 . U pitanju je plan da do 2020. godine, 20% potrošene energije bude iz obnovljivih izvora, 20% smanjenja gasova u amosferu koji utiču na efekat staklene bašte, i 20% povećanje energetske efikasnosti u konačnoj potrošnji energije (ovde se misli na sve vidove energije).

PRIMES Reference scenario 2010 to 2030

Slika 1. PRIMES Reference scenario 2010-2030

Njihov plan se može direktno videti na slici 1 gde će budući skok u energetskim potrebama biti potkrepljen iz obnovljivih izvora, i to pre svega iz solarne energije i energije vetra. Međutim, prva target godina na nivou EU jeste 2010. godina za obnovljive izvore i transport energije dok je 2012. za smanjenje emisije štetnih gasova. Prema izveštaju Evropske Komisije (EU wants more renewable energy)  samo su Nemačka, Mađarska i Švedska zadovoljile interni cilj u implementaciji OIE. U pitanju je udvostručavanje investicija u iznosu od 70 milijardi evra godišnje.


Dakle, tek se očekuju dodatni finansijski i politički napori u toku narednih deset godina kako bi se postigao zacrtani napredak. Tu i region Balkana može naći svoje mesto. O takvom napretku je govorio na okruglom stolu prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije, koji je kao primer naveo da proizvodnju energije u hidroelektranama Srbije. Prosečno se godišnje proizvede 10-12 TWh električne energije iz vodenog potencijala Srbije, dok bi trebalo do 2020. ovu vrednost udvostručiti obnovljivim izvorima. Jedna karakteristika odlikuje industriju obnovljivih iyvora energije, a to je potreba za visok-stručnim kadrovima, od inženjera do menadžera, čime se zacrtani cilj EU može postići uz ulaganje u edukaciju i razvoj naučnih centara.

Wind Turbines

Slika 2. Primer vetrenjača u ravnici Wind Farms

Drugi sagovornik je bio Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom u JP EPS-u, koji se osvrnuo na trenutno stanje i najavljene investicije u OIE, i njihovu mogućnost da elektroprivreda smanji zavisnost od uvoza energenata i električne energije. Prema prikazanom, godišnje se proizvede oko 0.7‰ ukupne proizvodnje ili oko 24.26MWh godišnje, i to iz 15 izvora. Na ovu kupljenu snagu prosečna otkupna cena je 8.69 eurocenta/kWh ili u novčanoj masi 2.1 milion evra/god. Međutim, elektrane na biogas, biomasu, otpad, geotermalnu energiju ne postoje u Srbiji a postoje realni potencijali u ovim vidovima energije, uz poseban osvrt na toplotnu energiju kao velike šanse regiona! Potencijali Srbije su oko 2.3TWh električne energije godišnje iz OIE.

U toku zime, skoro 60% električne energije se utroši na zagrevanje prostorija, što znači da se i na polju energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje može mnogo toga uraditi. Ovo je ekvivalentno kapacitetu od 2GW. Međutim, prema analizama u EPS-u, do 2020. godine u Srbiji se ne može eliminisati energetski deficit na godišnjem nivou. Problem ove nemogućnosti vide u dosta skupljoj ceni struje iz OIE nego iz trenutno instaliranih kapaciteta (fakturisana cena hidroelektranama 1,1 evrocent/kWh, ali kod novijih sistema je nešto veća, dok za termoelektrana cena je 2,5-3 puta veća).

SolarPV.TV

Slika 3 SolarPV.TV

No, eksperti iz solarne energije i energije vetra, posebno prve navedene, posebno gospodin  Ingmar Wilhelm (President of the European Photovoltaic Industry Association EPIA, Brussels, elected in spring 2010, prenosi SolarPV.TV) navodi da će još ovoj dekadi, bez posebnih podsticaja u industriji cena dobijena iz PV sistema biti niža od tradicionalnih. Brzina dostizanja ovog “susreta” cena zavisi od razvijenosti ekonomije države.

Cena struje u Srbiji danas nema jasno označen udeo cene struje iz OIE, što će morati u budućnosti jasno da se naznači. Tako se u EPS-u povećavaju troškovi otkupa što implicita da će teret subvencionisane struje biti prenešen na krajnjeg kupca. Još jedna stvar se mora rešiti uvođenjem “zelene energije”, posebno kod vetro i solarnih elektrana: Balansirana proizvodnja električne energije, jer su izvori energije potpuno prirodno zavisni bez mogućnosti kontrole čoveka (npr. ne može se kontrolisati koliki će intenzitet i pravac vetra biti na nekoj površini). Ovo će zahtevati da nakon izgradnje postrojenja za OIE morati da se posebna postrojenja u EPS-u ili prenamene ili naprave kako bi se balansirala (“peglala”) proizvodnja. Napomenimo da u Nemačkoj postoji posebna stavka u ceni struje koja se odnosi na ovu energiju.

slika vetrenjace

Slika 4. Da li je realnost?

I poslednji govornik na temu „Energetske nezavisnosti” bio je Miloš Mladenović, izvršni direktor JP Elektromreže Srbije, koji je izneo podatke o izdatim dozvolama za vetro farme ukupne snage od 1.4GW i najavio da su planovi da do 2015. godine struja iz vetroelektrana bude udvostručena. Međutim, danas postoji ograničenje od 450 MW za vetroelektrane kojima će balansno odgovorna strana (BOS) biti EPS. Ostale snage mogu biti instalirane ali pod uslovom da su same balasno odgovorne. Zato se predlaže da se pola potencijala OIE koriste za zagrevanje vode, nešto poput ideje u EU. Uz to, kada je raspodela finansijskog tereta iz zelene energije, postavlja se bitno pitanje slobode izbora porekla kupljene struje, i da li je to opravano stanovište.

Na kraju napomenimo da se rešenje možda nazire tako što će tradicionalni izvori energije (fosilne elektrane) same pratiti porast/pad proizvodnje iz OIE. Tako se može izbeći dodatno balansiranje i finansiranje u proizvodne kapacitete. Zato se i pitanje integracije našeg sistema posmatra u sklopu ovih trendova, iz koje će svi imati koristi.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Budimo ljudi - zaštita od neželjenih napada *