Projektovanje solarnih sistema iziskuje poznavanje više naučnih disciplina. Multidisciplinarnost tematike upućuje na širok spektar znanja iz raznih oblasti fizike, geografije, meteorologije, građevinarstva, arhitekture, energetike, ekonomije, ekologije,itd. Na samom početku dizajna fotonaponskih pretvarača potrebno je poznavati osnovne principe poluprovodničke fizike.
Naime, većina solarnih ćelija se realizuje u poluprovodničkoj tehnologiji, mada postoje organske solarne ćelije koje se analiziraju modifikovanim fizičkim modelima. U budućnosti pored odličnog poznavanja poluprovodnika potrebno će biti poznavati i nanostrukture-„nanotubs“ komponente jer se pokazalo da imaju veću efikasnost i potrebno je samim tim manja površina. To će zahtevati dublje poznavanje kvantnih efekata i njihov opis. Za sada se fizička elektronika dovoljnodobro opisuje efekte generisanja struje kroz stvaranja para elektron-šupljina u osiromašenoj oblasti. Dodatnu težinu u ovoj oblasti predstavlja opis ćelija sa više spojeva, sada su u razvojnim centrima aktuelene ćelije sa 4 spoja. Tu se nameće i poznavanje nauke o materijalima, posebno o kristalima sa jednim, dva ili višelemenata. Ćelije sa najvećim stepenom efikasnosti, trenutni rekord 42.3% (http://www.eetimes.com/electronics-news), čine ćelije koje u svom sastavu imaju As, In, Ga, P, Ge, Al, uz dodatne materijale za elektrode anode i katode, slika levo.
Solarna energija – spoj više nauka III deo
Solarna energija – spoj više nauka I deo