Evropska investiciona banka (EIB) će od kraja 2021. godine prestati da finansira projekte povezanih sa fosilnim gorivima! Okreću se ulaganju u zelenu energiju, u očuvanju okoline, smanjenju efekta staklene bašte – smanjenju CO2. Razlog leži u činjenici da solarni fotonaponski sistemi (PV) pokazuju značajan pad troškova investiranja u periodu od 2010. do 2019. u iznosu od 82%, troškovi proizvodnje električne energije su opali za 13% u odnosu na 2018. godinu. Prognoze su da do 2021. godine ili bar do njenog kraja, rad postojećih kapaciteta na ugalj u snazi od 1200GW koštaće više nego što bi koštalo instaliranje novih PV sistema u istom obimu. Težnja tržišta jeste da se postane konkurentan sa tradicionalnim izvorima energije bez subvencija i/ili Feed-in tarifa. U vizijskoj studiji “SunShot 2030” postavljen je cilj da cena (prema LCOE) bude 0.03 $/KWh iz komercijalnih PV postrojenja. Koliko smo danas daleko od tog cilja? Počećemo od stanja proizvodnje električne energije iz uglja.
Da se nešto dešava u EU govori grafik 2. po kome se intezivno smanjuje potrošnja uglja za proizvodnju električne energije. Na primer, 2019. godine proizvedeno je 699TWh električne energije dobijene iz uglja, dok je 2012. ta vrednost iznosila 1,117TWh što je smanjenje za 37.4% u periodu od svega sedam godina, dok potrebe za energijom nisu opale već zbog povećanja kofora života rastu. Opadanje je skopčano sa novim strategiskim planom EU da postane oblast sa nultom emisijom CO2, tj. da se sva energija obezbedi iz OIE.
Dalje, grafik 3. pokazuje da postoji stalni rast proizvodnje električne energije iz fotonaponskih elektrana, što će reći stalno se ulaže u solarnu energiju. Kako je cena proizvodnje PV panela počela drastično da opada, uz pojavu odgovarajućih subvencija-FiT-a značajno ulaganje je krenulo. Da se ne radi o malim kapaictetima, već suprotno, govori podatak da je do 2020. godine u Evropi instalirano preko 167.8 GW, a za ceo svet oko 708GW. Razvoj instalirane snage možemo videti na grafiku 4. što nas dovodi do pitanja šta Evropa vidi kao mogućnost da nadomesti gubitak proizvodnje energije gašenjem termoelektrana i nuklearnih elektrana? Odgovor je očigledan.
Sam trend je takav da će se brzi rast instalirane PV snage nastaviti u narednom periodu, stim da su planovi razvijenih zemalja da se do 2050. godine energija bude carbon-free tj. bude izvršena potpuna dekarbonizacija energetskog sektora, može se zaključiti da će kriva ići uzlaznom putanjom još dugi niz godina. U nekim zamljama su postavljeni i strožiji zahtevi ka održivom razvoju i ekologiji pa će se OIE a sa njima i solarna, brže razvijati.
Sledeći grafik 5. pokazuje srednju globalanu prodajnu cenu u 2019. godini koja je bila 0.37$/Wp dok je 2008. godine ona iznosila 3.45$. Za svega 12 godina cena je skoro 10 puta manja. Izuzetan napredak je učinjen na polju tehnološkog razvoja u solarnoj industriji što je rezultiralo permanentnom padu cene solarnih panela, invertora, troškova insalacije, i na kraju ukupne izgradnje elektrane na sunčevu energiju. Cena od 0.37$/Wp je vrednost koja utiče na ukupni iznos investicije, ali je ne treba gledati kao konačnu cenu jednog postrojenja. Njoj treba dodati cenu ostale opreme, izvođenja, projektovanja i paniranja, otkupa zemljišta, plaćanje taksi i dozvola, itd. Kada se sve to uzme u obzir dolazi se do cifre od 0.995$/Wp (čitati: dolar po instaliranom Wp u solarnim panelima), grafik 6.
U periodu od 2010. do 2019. cena izgradnje komercijalne solarne elektrane je 4.73 puta manja. Prema tome, investitor se može voditi ovim podacima i videće koliko je novca potrebno za inicijalno ulaganje.
Sa druge strane, investitora interesuje koja je to cena proizvedenog KWh koja mu obezbeđuje povratak uloženih sredstava i ispod koje ne bi smeo da prodaje zelene kilovate. Cena KWh iz solarne elektrane koja bi se sagradila u 2019. godini bila bi 0.0684$/KWh (srednja globalna cena) dobijena na osnovu izračunavanja gde ulaze u obzir rashodi: početna ulaganja, odražavanje, amortizacija, eventualno dodatno ulaganje u infrastrukturu, plate zaposlenih, i itd. dok sa strane priliva bi bio prinos elektrane po u MWh u toku godine (tu treba uzeti u obzir vremenske uslove, godišnja doba, dnevnu insolaciju, opadanje karakteristika panelima, itd.). Poređenja radi, cena kilovatčasa za hidroelektrane izgrađene u tom periodu bi bila 0.0473$/KWh, za kontinentalne vetro elektrane 0.053$/KWh. Za Nemačku ova vrednost je iznosila 0.0897$/KWh dok za Kinu 0.0541$/KWh (izvor IRENA https://www.irena.org/costs/Charts/Solar-photovoltaic). Po ovim vrednostima se upravljaju investitori kada planiraju neku elektranu, da li je isplativa investicija i na koje vreme se vrši povraćaj uloženog (ROI) u zavisnosti od otkupne cene. Više o izračunavanju može se naći na sajtu NREL (https://www.nrel.gov/analysis/solar-levelized-cost.html).
Međutim, grafik 7. pokazuje LCOE (Levelized cost of energy) trend brzog pada cene električne energije iz solarnih elektrana dok ostali tipovi obnovljih izvora otprilike zadržavaju cenu u dužem nizu godina. Uz to dodajmo probleme oko dobijanja dozvola za hidro i vetro elektrane, ugrožavanje staništa, i socijalnih poteškoća. “Sunčevi” kilovati-časovi su konkurentni sa cenom iz fosilnih goriva, posebno iz uglja. Zato se u nekim državama gubi potreba za FIT tarifama (feed-in), moguće je iz same naplate za električnu energiju plaćati i zelenu bez posebnih finansijskih opterećenja!
Naravno, prikazane cene ne važe za postojeće PV sisteme jer su ranije investicije bile skuplje, stoga je i njihova energija skuplja. Jer da nije bilo tih prvih koraka prelaska na održivi razvoj i smanjenje CO2, borba protiv efekta staklene bašte ne bi se započela, ne bi bilo industrijskog razvoja u OIE, ne bi bilo ni proizvodnje i niti otvaranja novih radnih mesta (u Kini preko milion ljudi radi samo u fabrikama koje se bave proizvodnjom panela i prateće elektronike). Cela grana industrije bi nestala. Sa druge strane, krajnji konzumer sve plaća – trošak fid-in tarife snosi potrošač bilo da je pravno ili privatno lice. Pojavio se problem investiranja i razvoja sa jedne strane i cene energije sa druge strane!
Zato kako pristupiti problemu? Rešenje koje se nameće jeste fleksibilni podsticaji ili fid-in tarife koje nisu samo po snazi i vrsti zelene energije graduisani, već bi se FiT morao na godišnjem planu korigovati. Toj promeni bi prethodile ozbiljne analize i proračuni, redovno praćenje tržišta i proizvodnje PV modula, baterija (industrija baterija za elektrane doživljava ekspanziju) ali i ostale opreme (PV Balance-of-System ili BOS). Jedino tako će se sačuvati korisnik, koji je na kraju lanca od proizvodnje do potrošača i koji snosi najveći teret.
Postoje nekliko faktora koji utiču na pad cene na primer komercijalnih postrojenja. Njih je takođe potrebno, pored pomentih, na državnom nivou razmatrati kada se donose podsticaji u energetici. To su:
- niža cena solarnih panela i povećanje efikasnosti istih,
- niža cena invertora i nova tehnička rešenja,
- manji tim za izradu dokumentaije i izgradnje,
- niži troškovi dozvola i povezivanja na mrežu.
Međutim, plate radnika su povećane zbog nedostatka stručne radne snage, i to je postao globalni problem!
Dodatno, kod obnovljivih izvora energije, posebno PV i vetroelektana, predstavlja balansiranje mrežnog napona (proces kojim se, smanjenjem ili povećanjem proizvodnje i/ili potrošnje električne energije u realnom vremenu, održava balans između proizvodnje i potrošnje u realnom vremenu) koji može da poskupi investiciju. Kada je reč o balansiranju, trenutno je proizvodnja iz fosilnih goriva u prednosti jer obezbeđuje kontinualno snabdevanje. Znamo da sunca nema noću, da vetra nema uvek, ali energije mora biti podjednako u svakom trenutku bez obzira na vremenske uslove, bez obzira na sat, datum. Međutim, ako se zna da privreda uglavnom radi u dve smene, da domaćinstva troše najviše struje danju, to se problem nebalansiranja ublažava, ali ipak ostaje. Možda se okretanjem ka elektranama na prirodni gas može smanjiti uticaj uglja i nuklearne energije u proizvodnji, ili izgradnja farmi baterija čija cena takođe opada dok kapaciteti rastu?
Konačno, nešto novo se pojavilo na tržištu – aukcijska prodaja zelene energije tj. aukcije za izgradnju fotonaponskih elektrana. Ovakav koncept predstavlja prodaju struje iz OIE po aukcijskim procedurama, pa će se proizvedena energija iz snage vetra i sunca otkupljivati po tržišnim uslovima, što je daleko povoljnije za potrošače. Umesto FiT-a, čiji je iznos visok u odnosu na prodajnu cenu, u slučaju aukcijske procedure će se na tenderu birati najpovoljniji ponuđač, tj. ponuđač koji ponudi najmanju otkupnu cenu i najbolje uslove otkupa. Aukcija dozvoljava sklapanje dugoročnih ugovora o otkupu (PPA), korporacijskih ugovora sa daleko nižom cenom, dozvoljava prodaju samo jednog dela energije državi dok bi se drugi prodao na slobodnom tržištu. Radi se o daleko fleksibilnijem načinu pregovaranja i ugovaranja nego kod poslovanja sa fid-in tarifom. Na žalost, aukcijska procedura je isplativa za izgradnju velikih solarnih elektrana, dok će za manje snage i dalje važiti podsticajne mere države. Kao prednost nameće se i činjenica da je socijalno prihvatljiviji jer se očekuje da će smanjiti račune za struju.
Grafik 9. pokazuje da je aukcijska cena solarnog KWh niža od LCOE, i ovo je trend u mnogim zemljama. Iz našeg okruženja aukcijsku prodaju vrše Albanija i Makedonija, dok se spemju Crna Gora i Grčka, sprovodeći tako politiku uvođenja zelene energije u svoj energetski miks i dekarbonizacije istog, a sa druge strane postaju društveno odgovorni jer smanjuju emisiju CO2. Srednja godišnja globalna aukcijska cena za 2020. godinu je iznosila 0.045$/KWh dok se predviđa za 2021. godinu 0.0390$/KWh, što je daleko ispod cene za fosilna goriva i za ostale OIE.
Pomenuta analiza cena, bilo da se odnose na prodaju PV modula, instalaciju ili LCOE, pokazala je trend opadanja i konkurentnosti sa svim ostalim izvorima energije. Energetska tranzicija sa fosilnih na OIE je svetska tema i počinje veliki novac da se izdvaja za projekte. U pitnju je više stotina milijardi dolara za narednih deset godina. Zatvaranje FiT-a u mnogim zemljama ne treba da obeshrabri ulagače, jer svet teži CO2 neutralnosti do 2050. i održivom oporavku planete. Vreme ulaganja tek dolazi, mislite o tome.