U prirodi postoje procesi toka energije mimo čovekovog delovanja ali itekako sa uticajem na njegov život. Nastaju kao direktna posledica dospele Sunčeve energije na Zemlju, u većini slučajeva. Međutim, zbog svog kretanja, oblika i nagnutosti ose rotacije, istovremeno površina planete ne dobija ravmnomernu količinu energije. Tome treba dodati i raznolikost reljefa čime se neki efekti povećavaju ili ublažavaju (različite vrste zemljišta i voda različito absorbuju Sunčevo zračenje). Zbog toga se javlja razlika u temperaturi koja za posledicu ima kretanje vazduha-vetar. Iako se svega 3% energije Sunca dospele na površinu planete pretvara u kretanje vazdušnih masa, snaga nije zanemarljiva. Naprotiv, radi se o ogromnoj količini energije dostupne svuda, više ili manje, uz jednu pogodnost da je ima na jako nepristupačnim mestima svih 24h. To ih je učinilo jako atraktivnim i investiciono privlačnim a zemlju bogatijom. U Evropi projekat da se eksploatiše energija vetra u punom je mahu, ali na Balkanu to, kao po običaju, nešto kasni ali u najavi su ozbiljni koraci.
Budući razvoj energetijke u Srbiji bi trebalo da se oslanja na obnovljive izvore jer prema rečima ministra Petara Škundrića “Ukupni potencijali obnovljivih izvora energije u Srbiji su na nivou godišnje potrošnje naftnih derivata u zemlji”. Ovakva pozicija daje dosta prodstora za buduća ulaganja u zelenu energiju. Srbija do sada je jedino ulagala u hidroelektrane, mada u poslednje vreme su u najavi mnogi projekti u vezi solarnih elektrana i vetroelektrana. Prema analizama stručnjaka ovo područje Balkana ima kapacitet u vetrovima od 1300MW-1500 MW, ili oko 2.3-2.4TWh/god. Najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su: Midžor na Staroj Planini sa prosečnom brzinom vetra od 7.66m/s, Suva planina 6.46m/s, Vršački Breg 6.27m/s, Tupižnica 6.25m/s, Krepoljin 6.18m/s, Deli Jovan 6.13m/s, Juhor i Jastrebac, ali ne treba izostaviti i druge oblasti u dolini Dunava, Save i Morave. Za tačne podatke snage vetrova i ocene opravdanosti izgradnje vetroelektrana potrebno je sprovesti merenja tako da je Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije obavila merenja parametara vetra na visini od 10-50 metara u Negotinu, Velikom Gradištu i Titelu.
Ovo je tek početak opsežnog istraživanja u izradi Studije Atlasa Vetrova Srbije. Ovakav projekat je urađen u Vojvodini. Snimanje traje od 18-24 meseca na visini do 50m. Prema savetu Ministarstvo rudarstva i energetike da bi neka lokacija bila isplativa za ulaganje u vetroelektrane potrebno je da se najmanja godišnja brzina vetra kreće u rasponu od 4.9 – 5.8 m/s. Zato je potrebno uraditi merenje svake mikro-lokacije kako bi se tačno imao uvid u budući prinos investicije. Ovakva istraživanja zahtevaju ulaganja od oko 5000 evra ia svaki merni stub. Njime se mere brzine vetrova na 50m, 40m i 30m, kao i pritisak i vlažnost vazduha, tako da konačna cifra iznosi 10 do 12 hiljada evra. Prikazom ovih podataka želi se dati uvid u cenu samog istraživanja koja mogu biti na kraju samo statističke vrednosti.
Raspodela vetrova na visini 10m, godišnji prosek (Studija_Atlas_Vetrova_APV_2008)
Energija vetra je bazirana na kretanju vazduha, tj. kinetičkoj energiji vazdušne mase koja se kreće na visini do 150m od same površine tla (najveća visina vetrenjače). Naravno, ovo je samo jedan mali deo kretanja vazduha ali jedino on može biti korišćen zbog tehničkih rešenja principa konverzije. Energija koja se tom prilikom dobija zavisi od brzine vetra (dobijena energija raste sa porastom brzine vetra), ali kako izraz za kinetičku energiju kaže zavisi i od mase vazduha, upošteno govoreći, preciznije, od gustine vazdušnog fluida. Na samu gustinu utiču temperatura i pritisak vazduha, kao i visina. Pored fizičkih parametara na brzinu vetra utiče reljef terena, ako ima većih prepreka vetar je slab, dok u ravnicama, kotlinama, kanjonima, uvalama, i vrhovima je dosta jači.
Danas, vetrogeneratori (ili jednostavnije rečeno vetrenjače) pretvaraju energiju vetra u električnu energiju. Ceo sistem je složen tako de se neće ulaziti u njegov opis, samo će se navesti neke karakteristike. Savremene vetrnjače imaju elisu od tri krila i horizontalnom turbinom, mada ih ima i sa vertikalnom. Elisa se preko senzorsko-mehaničkog sistema okreće ka pravcu vetra. Problem je da se dobije što ujednačenija rotacija generatora tj. ujednačena proizvedena snaga. Visine vetrenjača mogu biti 50-80m, one jeftinije, kao i 100-150m skuplje ali i snažnije, sa rasponom cena od €1.5-4 miliona instaliranog sistema, tj. od $1-2 miliona po MW nominalne snage. Međutim, iako su njihove nominalne snage od 1MW do 6MW vetrogenerator daje 40-60% od te vrednosti zbog variranja brzine vetra.
Prosecna snaga vetra u Srbiji
Pema merenjima i analizama pokazala se isplativost vetroelektrana na nekoliko lokacija. Energetske dozvole za postavljanje vetroelektrana dobilo je šest kompanija, sa ukupnom snagom od 1.2GW, i dinamikom ralizacije da do 2012. u funkciji bude 450MW. Još 2006. god. bilo je planorano da u opštini Inđija austrijsko-srpska firma ”Re-energy” postavi jednu vetrnjaču od 1MW i cenom od 1.5 miliona evra kao probno ulaganje. Ova oblast je pogodna tako da se planira još oko 20 vetrenjača. U Pančevu ”Loger” planira vetropark Dolovo u kome će biti izgrađena vetroelektrana ukupne snage 25 MW, tj. 25 vetrogeneratora svaki snage 1MW. Potom još jedan grad se usmerio ka eksploataciji zelene energije. Negotin je svojoj dijaspori ponudio investicioni projekat vetroelektrana ”Popadija” sa vremenom otplate od osam godina. Zatim, u Vojvodini, koja je završila projekat Atlas vetrova AP Vojvodine (Wind Atlas), planiraju se na samom istoku opsežni radovi. U opštini Irig se planira farma od 20 vetrenjača farma, investitor bi bila austrijska kompanija Vindrajz. Kompanija ”MK Fintel” će napraviti vetropark sa 52 vetrogeneratora snage 2.5-3MW svaki, u selima Izbište, Parta i Grebenac kod Vršca. Firma ”Vingtim” planira elektranu od 60 megavata sa 24 vetrnjače postavljenih na obodu Deliblatske peščare (Zagajička brda). U Plandištu je ”Energovind” planiraju da ulože 140 miliona evra u 50 vetrogeneratora, snage 100MW. Pored Bele Crkve firma ”Bondkom Italija” planira investiciju od 120 miliona evra sa 40 vetrnjača i maksimalne snage 120MW. U Alibunaru belgijska firma ”Vind vižn” vrši analizu potencijala na većim visinama, 50-100m, tako da se može očekivati da se intaliraju genrtori snage 2-5MW.
Dakle, energija vetra kao deo obnovljivih izvora energije počinje se sve više istraživati i iskorišćavati. Njeni potencijali iako poznati još starim Egipćanima počinju se danas smatrati za ozbiljne resurse tako se investiranje može očekivati u još većem obimu. Sa rastom popularnosti ideje o energiji vetra, počinje blagi pad troškova proizvodnje iste, i sa tim energija vetra postaje sve konkurentnija tradicionalnim fosilnim gorivima. Zašto onda ne koristiti ono što nam je darovano?