Nastavak teksta o investicijama u solarnu energetiku na ovim prostorima Balkana. Srbija je krenula tim oprezno i polako putem razvoja energetike, te je neophodno spoznati trenutno stanje ne bi li se taj korak ubrzao i uveo novu epohu energetike što lakše i pouzdanije. Čitaoce molimo da sve napisano uzmu sa jednom kritičkomnotom i da daju svoj doprinos kroz komentare. Hvala. Zato ćemo nastaviti sa konkretnim pitanjima i postaviti teze kroz odgovre.
– Koliko ozbiljnih investicija u Srbiji uopste ima?
U prethodnom odgovoru već je uglavnom odgovoreno na ovo pitanje. Ali da se dopuni: Pored najavljenih projekata izgradnji stoji i projekat od 1MW kod naselja Tancoš u Vojvodini. Investitor je slovačka kompanija „Prima enerdži“, na površini 2,5 hektara. Takođe je u najavi i proširenje već postojeće u Leskovcu, snage od 220 KW, na još dodatnih 650KW. Naravno, ima dosta pojedinačnih malih sistema i na tom iskustvom treba učiti.
– Koje su glavne prednosti, a koja ograničenja solarnih elektrana tj. panela?
Prednosti su te što su to čiste tehnologije proizvodnje električne energije. Moduli se mogu postaviti na mestima koja imaju slabu upotrebnu vrednost, poput lošeg zemljišta, kosih terena, na mestima odlaganja šljake ili nekog drugog otpada, močvarnog (najpre se mesto sanira a potom pretvora u korisnu površinu), itd. Lako i relativno brzo se montiraju, uz minimalne troškove izgradnje posebnih objekta. Sve je napravljeno, čak postoje specijalni kontejneri gde se smeštaju veći invertori ili kontrolna soba. Lako se održavaju, samo se peru i eventualno se kosi trava između redova solarnih panela ako se radi o sistemima na zemlji. Fiksni sistemi nemaju mehaničkih delova te je cena održavanja i amortizacije minimizovana. Ne proizvode buku i ne zagađuju okolinu tokom eksploatacije, bilo da se radi o mono kristalnim, polikristalnim ili amorfnim panelima. To isto važi i za invertore.
Kada govorimo o ograničenjima moramo najpre pomenuti da postoje neka, prirodna i tehnička ograničenja. Prvo, solarno polje ne proizvodi struju noću jer nema Sunca. Takođe, ne daje polje uvek nominalnu snagu već nešto manju, jer nominalna je deklarisana za laboratorijske uslove. Potom, efikasnost solarnih ćelija opada da vremenom rada iste.
Drugo, učinkovitost solarne elektrane zavisi od topografije terena (nagiba terena, senke koje daju okolna brda, zgrade, drveće ili neki drugi objekti), klimatskih uslova za dato mesto (vezano za: broj sunčanih dana i intenziteta sunca, temperaturne oscilacije tokom godine, intezitet i ruža vetrova), potom zavisi od geografske širine lokacije, kao ali u malom delu i od njene nadmorske visine. Kada se nalazi mesto za jedno veće solarno polje moraju se obavezno uzeti u obzir ovi parametri ne bi li se što preciznije odredila količina proizvedenih kWh godišnja a time i vreme povraćaja novca. Jer cilj je da što ranije ulagač dođe na pozitivnu nulu, i počne da ubira profit od postrojenja.
Treće, zavisi od obližnje distributivne mreže, tj. kapaciteta prenosne mreže. Mora se to znati, čak i kod manjih projekata a posebno većih, da li obližnja trafo stanica, ako je ima, može da primi i distribuira planiranu snagu. U protivnom, ide se na montažu posebnog i nezavisnog visokonaponskog trafoa a to ume dodatno da optereti investiciju. Kod manjih sistema, do 5 KWp, po našim tehničkim propisima, ne treba imati trofazno pretvaranje, dok kod većih se i o tome mora razmišljati. Stim da proveru i saglasnost kompatibilnosti elektromreže i elektrane daje sama Elektromreža Srbije, tako da se mora sa njima biti u dogovoru. Potom, jake snage umeju da unesu dodatni šum u naponski sistem što rezultira dodatnim uslovljavanjem EMS-a. Međutim, ovo su problemi koji se uz pravilno projektovanje sloranih sistema: poštovanjem svih tehničkih standarda i normi, mogu otkloniti. Zato su to najbitniji, ali ne i jedini uslovi za dobijanje građevinske a kasnije i upotrebne dozvole.
– Koliki je obim investicija i koje je vreme je potrebno za realizaciju projekta?
Obim investicije zavisi pre svega od novčane mase koju želi da uloži sam investitor (videti pojašnjenje o ROI u solarnim investicijama). Potom, podjednako zavisi od raspoložive, neizdate snage od kvote (feedin tarife) koju je ministarstvo raspisalo. Kod većih projekata postoji gornje ograničenje od 1MW, ali to ipak treba pitati i precizirati kod nadležmog ministarstva i/ili Agencije za energetiku, jer postoje različite vrste ugovora i interesa.
Inače, realizacija projekta, kada su obezbeđene sve potrebne dozvole, građevinske, tehničke, itd., odvija se relativno brzo. Naravno, vremenski reper su elektrane na fosilna goriva i vreme izvođenja radova na njihovoj izgradnji. Kod kućnih sistema to može da potraje dva-tri dana do desetak dana, zavisno od snage koja se instalira.
Vrednost investicija pre svega zavisi od planirane snage koja će se instalirati kao i od tehničkih uslova priključenja. Nije ista cena po jedinici instalirane snage, ili kako se to meri u € /KW. Različite su cene za manje sisteme od 5KW, ili 30KW ili 100 i više KW. Najnižu cenu imaju veći projekti poput 500KW ili 1MW. Tada same fabrike dodatno izulaze u susret kupcu sa finasijskim povoljnostima. Ali kod tako većih projekata mora se voditi računa o brzini isporuke solarnih panela i inverotra, jer se može desiti da sami proizvodni kapaciteti ne mogu da isprate dinamiku radova u montaži. Tako da se kod velikih elektrana mora ozbiljno razgovarati sa snabdevačima o ovom problemu.
Nadovezujući se na prethodno, konačna cena jednog solarnog postrojenja, na primer od 5KW ima u Srbiji najveće oscilacije. Tu se distributeri i oni koji montiraju najviše razlikuju. Poznato je da su najveće razlike u cenama kod malih sistema, i kreću se od 1.5 do 1.9 € /KW. Stim da mnoge firme ne prikazuju javno na svojim sajtovima cene robe i usluga koje nude, te ove cifre treba uzimati sa jednom dozom rezerve. Kod većih sistema, na primer 200KW, cena se može kretati od 1.1 do 1.3 €/KW. Primetna je jedna konvergencija u konačnoj ceni solarne elektrane na tržištu, pri čemu sada postaje presudno pri odabiru firme, dodatne pogodnisti i ponude koje distributeri i izvođači nude. Naravno, pre svega, mora se tražiti uvid u kvalitet koji sami distributeri i izvođači mogu da pruže.
Takođe, u ovaj odnos učestvuje i tip solarnih panela koji će se montirati, monokristalni su skuplji, dok su amorfni najjeftiniji. Potom, nije isto da li će se kupiti kineski, nemački, španski, italijanski proizvodi (ima još dugih proizvođača tako da se ove zemlje ne popularizuju). Međutim, da ne bi došlo do zabune, mora se reći da postoje solarni moduli kineske proizvodnje vrhunskog kvaliteta, možda i prestižnog u svojoj klasi. U krajnjem slučaju pogledaju se standardi koje zadovoljava oprema, i tako se uradi klasifikacija. Na osnovu tih podataka se može znati o kakvom je proizvodu reč.
U nastavku, konačna vrednost investicije zavisi od cene projektnih i izvođačkih radova. Naime, ranije, kada su komponente bile daleko skuplje, projektantski i izvouđački radovi nisu imali nekog velikog udela, gledano procentualno, u odnosu na ceo projekat. Međutim, danas sa velikim padom cene solarnih panela i invertora u svetu, počinje i ta stavka rashoda da igra značajnu ulogu.
Dodajmo, kada su u pitanju izvođački radovi, u savremenom svetu postoje posebni kursevi i sertifikati za radnike montere. Tamo svako mora biti sertifikovan za posao koji obavlja pri gradnji solarne elektrane, jer, kao što je pomenuto, greške mogu biti fatalne. Zato se ozbiljno sagledava ovaj problem i propisuju stroge norme koje svaki radnik mora da zadovolji. Uz to važe i stroga pravila zaštite na radu, koja su posebno pisana za montažu ali i kasnije održavanje solarnog polja. Postoji posebna industrija zaštitne odeće i obuće za takve radnike, kao i za materijale kojima se kasnije tretiraju površine panela, oblažu kablovi, itd.
Nakom puštanja u rad većih sistema, mora se ispuniti zakonska obaveza o upošljavanju stručnih inženjera koji bi nadzirali rad istog. Ali to je već pravno i organizaciono pitanje.
Na kraju, realno je očekivati u bliskoj budućnosti, po uzoru na ostali razvijeni svet, da se i kod nas jave takvi edukativni centri. U tom pogledu, na primer, Bugarska i Hrvatska su otišle daleko.
– Da li je zadovoljavajuća visina podsticajnih cena, odnosno feed-in tarifa za električnu energiju dobijenu iz sunca i da li je ona stimulativna za investicije?
Danas, naša zemlja je konkurentna sa svojom “feed-in” tarifom posebno u oblasti malih sistema do 30 KW. To ne znači da su ostale snage neprofitabilne, već da je vrednos tarife najveća. Da bi se reklo da je neka investicija zadovoljavajuća mora se uraditi bar okvirna analiza vrednosti investicije, sa učešćem kamate banke ako je ima, poslovanje elektrane za ceo ugovoreni period, pa tek onda reći za koji vremenski period će se desiti povraćaj novca ili koliki je ROI. Na primer, za manje sisteme od 30 KW, vreme za koje elektrana sebe otplati može biti 5.5 do 6.5 godina, zavisno od klimatskih i tehničkih uslova u kojima će ona raditi. Kod većih, može se govoriti o nešto drugačijoj vrednosti vremena povraćaja ali to, kako je već napomenuto, zavisi u mnogome od cene opreme i načina distribucije. Na žalost, mi imamo najkraći podsticajni period, svega od 12 godina, dok je u okruženju veći, što ga automatski čini investiciono privlačnijim.
Međutim, to ne znači da posle 12 godina elektrane neće moći da privređuju. Moći će, ali pod drugačijim tržišnim uslovima koji budu važili. Iako će panelima opasti efikasnost (to se da videti u specifikacijama proizvođača), ipak oni ostaju proizvodno sposobni i isplativi. Radni vek elektrane ne mora prestati nakon 12 godina, već da će otkupna cena se promeniti, a time i finansijsko stanje elektrane.
– Veliki proizvođač panela, Simens, izasao je iz te proizvodnje, najveći proizvođač u Hrvatskoj je zatvoren. Može li se iz toga zaključiti da solarni paneli gube trku sa nekim drugim izvorima energije?
Solarna energija predstavlja bogatstvo jedne države, ona počinje da se sagledava kao resurs, i to obnovljiv. Ranije nije bilo tako, jer tehnički nije bilo moguće “uhvatiti” efikasno svetlost ili nije bilo isplativo. Danas je nauka i tehnologija uznapredovala, i sve je postalo dostupno kako velikim tako i malim investitorima. Mi globalno se nalazimo na početku ere solarnih sistema, tako da se ne može takav zaključak izvesti. Loše poslovanje hrvatske kompanije ili Simensa u ovoj oblasti je samo posledice surovog tržišta solarnih panela i jake konkurencije azijskih kompanija. Možda i loših kreditnih uslova koji su učinili da neke zemlje budu loše tržište ovih proizvoda. Danas nije neuobičajeno da se gase neki pogoni ali i da se otvaraju novi. Jedan kraj ima komparativnu prednost u odnosu na drugi, tako da kroz prizmu takvih tržišnih odnosa i finansijkih uslova može se sahledati dešavanje u pomenutim fabrikama, ali i ostalim koje su doživele istu sudbinu.
Opstanak imaju samo oni koji stalno usavršavaju svoj proizvod i koji za specificirani kvalitet daju najnižu cenu. Ako se pogledaju istraživanja, vidi se da se probudilo veliko interesovanje za razvojem što boljih sistema sa manje disipacije i ostalih gubitaka. Velika se energija ulaže u isražianje solarnih ćelija sa većom efikasnošću, ali sa jeftinojom proizvodnjom. Danas se laboratorije mogu pohvaliti da su dostigle efikasnost preko 40% ali ist najavljuju dodatne pomake u budućnosti. Sa druge strane, same fabrike mnogo ulažu u analize protoka materijala ne bi li uštedele na svakom koraku i tako pojeftinile svoj proizvod. Zato su hale potpuno automatizovane i robotizovane, sa smanjenom ulogom čoveka u proizvodnji.
Sa druge strane, i samo društvo počinje se prepoznaje potrebe za solarnim konverotrima, pogodnostima i prednostima koje nude. Tržite se tek razvija, bar na Balkanu, dok u savremenom svetu je to postalo uobičajeno imati neki panel na kući ili vikendici ili na kamp prikolici (videti tekst o off-grid sistemima kao idealno rešenje za kampere).
Još uvek su porebe za enegijom velike te ima mesta za sve OIE. Ambicija bilo kog društva jeste da se osavremeni i poboljša kvalitet života, ali to bez dodatne energije nije moguće. Energija iz fosilnih goriva je limitirana kako proizvodnim kapacitetima tako i rezervama. Najbolji način da se premosti nedostatak za energijom su OIE, a jedan od najbržih i najpouzdanijih načina danas pruža solarna energija.
Zato ima budućnosti baviti se solarnom tehnologijom, proizvodnjom i eksploatisanjem iste. Energije ponestaje svetu a rešenje se mora naći. Ovde je izneto jedno odlično, održivo rešenje.