Eksploatacija solarne energije u severnoj Africi i Sahari

Polje solarnih panela u Sahari Prema rečima Peter Heller-a, inženjera njemačkog Centra za aero- i svemirsku nautiku, u severnoj Africi leži najveći potencijal za eksploatacijom solarne energije, tako da se cela Evropa može snabdevati strujom sa te površine. Nakon tri godine posle njegove izjave imamo već gotovu projektnu dokumentaciju o najvećoj investiciji u oblasti solarnih panela na svetu. Godinama je Sahara bila “terra incognita” za ulaganje bilo koje vrste, međutim nakon proračuna o kapacitetima gde se pokazalo da površina od 90,600km2 (nešto nanje od Portugala, a svega 1% od ukupne površine pustinje) može da dâ onoliko energije koliko sve elektrane na svetu, a za Evropske potrebe bi bila potrebna 15,500km2, da jedan kvadratni kilometar dobija energiju ekvivalentnu 1,5 miliona barela nafte godišnje. Naravno ovo su teorijska predviđanja na kojima se oslanja projekat EUMENA – DESERTEC (“Europe, the Middle East and North Africa = EUMENA”) kojim bi trebalo da se podmiri 15%-17% potrebne struje Evropskim zemljama, završen do 2050 god.

EUMENA-DESERTEC

Concept DESERTEC – EUMENA
(DESERTEC Foundation, www.desertec.org)

”Trans-Mediterranean  Renewable  Energy  Cooperation  (TREC)” čije ovo projekat predstavlja će operativni deo dok  “Desertec Industrial Initiative (DII)“ je zadužena za finansiranje, političko usaglašavanje, tehničku regulativu, regulatorni okvir za moguće investicije u obnovljive izvore i prenos energije preko Mediterana. Dvanaest članica osnivača “Desertec Industrial Initiative” su: “ABB”, “Abengoa Solar”, “Cevital”, “Deutsche Bank”, “EON”, “HSH Nordbank”, “Muenchener Rueca”, “M+W Zander”, “RWE”, “Schott Solar”, “Siemens” i “Solar Millennium/MSM” dok se broj akcionara stalno uvećava. DII je privatni industrijski projekat pokrenut u juli 2009 god. dok je osnovan po nemačkom zakonu, kao “GmbH (doo)” u Minhenu 30. oktobra 2009. Prema kazivanju portparola Deserteca Tima Hufermanna 80 % dobijene energije bi koristile zemlje proizvođači, dok ostalo bi išlo za Evropske potrebe, tj. 15% od ukupne potrošnje u Evropi.


Ovim vizionarskom poduhvatu trebalo bi prema studiji koju su sproveli “Desertec”, “Greenpeace” i “Wuppertal environmental research institute” u Wuppertalu zapošljeno oko dva miliona radnika, na radnoj površini od 6000km2, koja će biti raspodeljena na 2500km2 za elektrane i 3500km2 za prenos-distributivnu mrežu. Ovim se pokazuje nužnost političkog konsenzusa Severno Afričkih zemalja. Potvrda toga je saglasnost predstavnika Alžira, Španije, Jordana i Egipta, dok prema rečima Francuskog predsednika Nicolas Sarkozy-a stvorena je Mediteranska unija oko energije sa 43 zemalja Evrope, Severne Afrike i Bliskog Istoka. Čak se u promociju projekta uključio i Jordanski princ Hassan bin Talal.

Sahara elektrana

Prvi zacrtani operativni planovi biće ostvareni do 2012. god. kao što su konkretni tehnički i finansijski detalji, odluke o lokacijama, dok se do 2020. god. očekuje ulaganje od $59 miliardi kada se očekuje prva distribucija energije iz solarnih elektrana (pre svega se misli na instalirane solarne panele ali biće i solarnih termoelektrana). Dakle, u projektnu dokumentaciju uloženo je $10 miliona projekat, dok sama investicija obuhvata ulaganje oko 400 miliardi evra ili 560 miliardi dolara za narednih 40 god. ulaganja, uz jednu milijardu za instalacije u moru. Prema nacrtima trebalo bi da se instalira 100GW snage, uz napomenu da se u Sahari dobija oko 3 puta više solarne energije nego u Evropi, sa 60TWh godišnjom proizvodnjom u prvoj fazi do 2025 god. a kasnije oko 700TWh. Prva faza predviđa izgradnju velikih solarnih termoelektrana na zapadu  pustinje, korišćenjem koncentrisanog sunčevog zračenja (CPS tehnologija) kojim bi se zagrevali rezervoari vode jer je prosečna temperatura 45oC. Ovako ”superzagrejana” voda pokreće parne turbine za proizvodnju električne energije 24/7/ 365 dana godišnje. Pored solarne energije biće eksploatisana i energija vetrova vetrnjačama postavljenih po obodu Sahare. Prilikom prenosa gubitci će biti 3% na 1000km što će uticati neznatnim povećanjem cene 1-2 centa po kWh, mada se može smatrati zanemarljivim prema visoko efikasnim solarnim termalnim sistemima sa velikim periodom insolacije. Za prekomorske kablobe zadužena je firma „Simens“ koja je 2005. godine postavila najduži podmorski elektrovod na svetu između Australije i Tasmanije. Ova energija će poslužiti i za desilinizaciju morske vode, posebno u Jemenu. Prema procenama analitičara cena solarne struje u narednoj dekadi biće manja od struje dobijene fosilnim gorivima, a kao rezultat ovako velikog projekta jeste cena od 0.05 €/kWh. Faze razvoja projekta se mogu videti u tabeli.

Godina 2020 2030 2040 2050
Transfer GW 2×5 8×5 14×5 20×5
Transfer energije TWh/god 60 230 470 700
Faktor kapaciteta 0.67 0.67 0.75 0.8
Promet miliardi euro/god. 3.8 12.5 24 35
Površina zemlje CSP
kmxkm             HVDC
15×15
3100kmx0.1
30×30
3600kmx0.4
40×40
3600kmx0.7
50×50
3600kmx1.0
Investicije          CSP
milijardi euro      HVDC
42
5
143
20
245
31
350
45
Cena električne energije  CSP
euro/kWh                       HVDC
0.050
0.014
0.045
0.01
0.040
0.01
0.040
0.01

“High Voltage Direct Current (HVDC)”- Visoki napon jednosmerne struje
“Concentrating Solar Power (CSP)”- Solarna elektrana sa koncentratorima svetlosti
Kao konačan rezultat bilo bi 20 plantaža sa po 5GW.

U skladu sa ekološkom energijom dolazi i do samnjene emisije štetnih gasova. Tako Nemačka, država koja je stala iza celog projekta, planira do 2020. za 40% smanji emisiju. Ovako će se zadovoljiti sve veće potrebe za energijom i izbeći energetska kriza; fosilan goriva zbog zagađenja koje ih prati u njihovoj eksploataciji polako se povlače iz upotrebe, dok je uticaj na okolinu od solarne energije veoma mali.

HVDC transformator

Pored toga još jedan poduhvat će se tu odigrati, iako ne manje značajan ali nekako u senci ove vesti. Naime, radi se o novom načinu prenosa energije na daljinu gde sa jako malim gubitcima, manjih od 5%. Nova generacija HVDC transformatora (high-voltage direct current transmission) prenosi jednismernu visokonaponsku struju u podzemnim i podmorskim sredinama. Za sada prenos je ostvarena za 800kV u Kini i to na dva pravca: Yunnan-Guangdong snage 5000MW na daljinu od 1400km i Xiangjiaba-Shanghai snage 6400MW. U prvom slučaju kada bi se koristio standardni AC prenos izgubilo bi se preko 400MW. Pored toga ovakav sistem sprečava emisiju CO2 i to za tri miliona kubnih metara. Dakle, i sam prenos kroz Mediteran će zahtevati posebno pripemljen sistem distribucije električne energije, ali sa daleko ekonomičnijom i ekološki prihvatljivijim rešenjem.

Plave linije predstavljaju postojeće dalekovode

Prema tome „Desertec“ predviđa izgradnju solarnih elektrana na nekoliko lokacija od zapada preko Mediterana  do samog istoka severne Afrike. Ovo će biti politički izazov za stabilnost zemalja u kojima bi se gradile. Pored toga veliki deo poslova biće pokrenut tokom izgradnje i na održavanju čime se standard u tim nerazvijenim područjima povećava, dok sa druge strane biće dosta posla za fabrike delova samih postrojenja. Nadamo se da će ljudsko društvo uvideti značaj ovako grandioznog poduhvata i dati mu potpunu podršku.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Budimo ljudi - zaštita od neželjenih napada *