Proizvodnja električne struje je delatnost od opšteg interesa, a eksploatacija obnovljivih izvora energije (u tekstu OIE) samo mogu da pospeše njenu proizvodnju, smanje emisiju štetnih gasova, smanje zavisnost od uvoza nafte i gasa, razviju industriju i kroz nju da uposle što više ljudi. Zato se krenulo sa planovima za njihovu implementaciju, a polje investiranja je postalo jako interesantno kako domaćim tako i stranim ulagačima, sa nizom podstreka u solarnim projektima. Korist je obostrana, stim što se mora voditi računa o planovima razvoja ovog sektora koje država propiše, jer se finansijski teret OIE direktno preliva na račun krajnjeg potrošača.
Da bi budući investitori znali kolike su projektovane snage za OIE u Srbiji, za periodu od 2007. do kraja 2012. godine, moraju se navesti podaci iz dokumenta Strategija Razvoja Energetike Republike Srbije do 2015. godine. Prema ovoj stratigiji planirano je privlačenje privatnih izvora finansiranja u izgradnju energetskih postrojenja-objekata ukupne snage 102 MW za sve tipove zelene enerije, tako da će se prema proračunu proizvesti 739.1 GWh godišnje. Planirani energetski kapaciteti su: 45 MW za male hidroelektrane, 45 MW za vetroelektrane, 5 MW za solarne elektrane, 2 MW za proizvodnju struje iz biomase, 5 MW za postrojenja na biogas.
Prema Zakonu o energetici iz Decembra 2009. godine („Službeni glasnik” RS 99/2009), dopunjen po ovom pitanju 2011., Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije eksploatacijom obnovljivih izvora energije (OIE) („Službeni glasnik RS”, broj 84/04), i kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne. Time su propisane mere podsticaja proizvodnje električne energije (EE) iz OIE, kao i uslovi otkupa. Između ostalog, definisani su uredbom: Feed-in Tariff-a za solarnu energiju, vreme trajanja ugovora, balansne strane, načini očitavanja, itd.
Ali, najpre pomenimo da svi budući korisnici ovih uslova, privredni subjekti, moraju znati nekoliko termina šta znače, zarad jasnijeg snalaženja u procesu apliciranja za dozvolu i licencu (dozvola i licenca se izdaju ako se pravi solarna elektrana veća od 1MW):
Solarna energija, vetro energija spadaju u obnovljive izvore energije (OIE) jer se nalaze u prirodi u slobodnom obliku i obnavlju se same. Svi proizvođači koji dobiju dozvolu aktom nadležnog organa za proizvodnju EE iz OIE postaju povlešćeni proizvođači. Mere podsticaja ili subvencije ili feed-in tariff-e (sinonimi koji se široko koriste u ovom poslovanju) jesu otkupne cene struje (obračunate za kWh) i klasifikuju se po vrsti obnovljivog izvora energije, i instaliranoj snazi samog proizvodnog postrojenja, solarnog parka i vetro parka. Za ova dva slučaja, za sada su samo fiksne cene i ne zavise od snage elektrane:
- Struja iz solarne energije se plaća 0.23 evra po kWh,
- Struja iz vetro generatora se plaća 0.095 evra po kWh.
Ugovori o obaveznom otkupu povlešćeni proizvođač sa državom potpisuje na 12 godina (prava i obaveze kupca i povlašćenog proizvođača – proizvođača solarne struje na primer, uređuju se ugovorom u pismenoj formi). Snaga postrojenja se izražava u kW ili MW! Kod solarnih eketrana se ponekada barata i sa vršnom snagom pa se obeležava “Wp” umesto sa “W”. Pravo na podsticajne mere – feed-in tariff-u kod solarnih elektrana, takozvani on-grid ili grid-tie PV sistemi, imaju oni fotonaponski sistemi koji koriste neakumuliranu sunčevu energiju, dok se ukupna instalirana snaga solarnih elektrana u Srbiji ograničava na 5MW, dok za vetro parkove dozvoljena ukupna instalirana snaga svih elektrana je 450MW. Mada za vertenjače postoji i dodatna klauzula koja kaže da ako država sagradi nove energetske kapacitete, još 10% od te novoinstalirane snage može biti sagrađeno u vetrenjačama. Ovo važi u period u kome važi i sama uredba, do 31.12.2012.
Naglasimo da povlašćeni proizvođač EE ima pravo na podsticajne mere države koje jesu u trenutku podnošenja zahteva ili obnovu statusa, istog. Država, preciznije EPS, je kupac zelene struje. EPS otkupljuje od povlašćenog proizvođača EE (naravno ako ispunjava uslove propisane zakonima i uredbama) po jasno definisanim u unapred preciziranim cenama, gore navedenim, ali u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS – Narodne banke Srbije na dan ispostavljanja fakture.
Zaključeni ugovor o otkupu subvencionisane struje mora biti u skladu sa nekoliko zakona, navešćemo neke, sa:
- Zakonom o energetici,
- Zakonom o obligacionim odnosima,
- Zakonom zaštite životne sredine,
- Zakonu o javnim preduzećima,
- Vodnom zakonu,
- Zakonom o planiranju i izgradnji,
- Opštim uslovima za isporuku električne energije, pravilima rada distributivnog, tj. prenosnog sistema,
- Propisima kojima se preciziraju uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača, kao i sa kriterijumima za ocenu ispunjenosti istih, itd.
Molim Vas, imam jedno pitanje i zeleo bih da mi neko od vas da odgovor:
Naime, po mojoj informaciji i tumacenju uredbe za dobijanje statusa povlascenog proizvodjaca EE preko solarne elektrane, kaze se sledece: Za projekte preko 1 MW uz zahtev za dobijanje (rezervisanje) kapaciteta potrebno je dostaviti kompletnu dokumentaciju sa gradjevinskom dozvolom i projektom ministarstvu energetike, a mali proizvodjaci ispod 1MW, za iste nije potrebna gradjevinska dozvola medjutim, uz kompletnu dokumentaciju, projeakat , resenje potpisaano od strane EPS-a, potrebno je investirati u sistem i isti postaviti na krov ili odredjeno mesto, nakon potpisivanja sa EPS-om ugovor o otkupu struje po ekonomskim cenama dobija se status privremenog proizvodjaca EE, pa tek se tada predaje zahtev ministarstvu za odbrenje kapaciteta i sticanje statusa povlascenog proizvodjaca! Ako sam ja dobro tumacim uredbu sa njom su se diskriminisali svi proizvodjaci EE ispod 1 MW!