Pad Feed-in Tariff-a za solarnu energiju

Pad Feed-in Tariff-a za solarnu energijuVeć neko vreme cene solarnih panela polako padaju iako tržište solarne energije je malo zauzdano kontrolom vlada država. Instalirane snage u rzvijenim zemljama Evrope, posebno u Nemačkoj i Italiji su postale jako velike, te su obaveze prema povlašćenim proizvođačima električne energije jako opteretile budžet pomenutih država, a time i potrošače, bilo da su pravna ili privatna lica. Ako se samo baci pogled: cena struje u Evropi za kWh iznosi iznmeđu 20 i 30 evro centa što je već daleko više od same Feed-in Tariff-e za solarnu energiju koja ima najveći iznos od svih ostali  obnovljivih izvora. Tako se već došlo do magične granice da subvencija za obnovljive izvore energije bude niža nego sama cena struje u prodaji, čime se rasterećuje državna kasa u potpunosti a ceo teret prebacuje na potrošača. Ideja je da ceo energetski sistem u finansijskom smislu postane samoodrživ! Uzgred pomenimo da su limitirajući faktor pored novčanih opterećenja države i tehnička: dozvoljeni šum u mreži i dozvoljene oscilacije u snazi ukupne mreže.


Solarni paneli su poslednjih meseci poživeli pad u ceni te se tržište još više otvorilo za manje projekte, poput kućnih instalacija, autonomni (off-grid) PV sistemi na vikendicama, fotonaponsko napajanje kamp prikolica i šatora, itd. Zato se u vodećoj zemlji sveta za solarnu energiju – Nemačkoj prošle godine instalirano oko 7.5GW snage grid-tie PV sistema dok se za ovu godinu očekuje porast na 8GW koji će Nemačku koštati oko 20 milijardi evra (http://www.bloomberg.com/news/2012-03-09/germany-to-install-record-solar-panels-this-year-dihk-says.html). Zato je i sama kancelarka Angela Merkel zahtevala „sečenje“ subvencije za 29% što je izazvalo burne reakcije čak i na nivou Evropskog parlamenta. Pre njih su Italijani i Englezi takođe redefinisali svoje Feed-in Tariff-e, što danas može implicirati da će i ostale države krenuti ka ovim ekonomskim merama. Međutim, iako se radi o ograničavanju instaliranja solarnih panela, na drugoj strani glavni konkurent – nuklerana postrojenja beleže sve veće gubitke. Razlog leži u prevremenom zatvaranju nuklearnih elektrana širom sveta, ali i sve intenzivnije korišćenje OIE. Čak i imanjak zarade beleže termo elektrane (elektrane na ugalj) (http://www.dw.de/dw/article/0,,15802545,00.html?maca=ser-Blic+Online-2569-xml-mrss).

Kako solarni panel skoro postao vodeći proizvod Nemačke, ovo smanjenje od 30%, planirano za 1. April odloženo do 30 Septembara, i to za postrojenja na zemlji. Jer kod njih se pojavio nov problem: Kako su vodeće tržište a sa druge strane veliki proizvođači, zaustavljanje instaliranja će prouzrokovati smanjenje industrijske proizvodnje i izazvati socijalne turbulencije. Takođe, paralelno se odvija i polagano gašenje nuklearki širom te zemlje, te je potreba za energijom postala problem, ili bi energetska kriza zakucala celom društvu.

Nemacko Ministarstvo zastite zivotne sredine predložena Solarna Feed-in Tariff-a

Nemacko Ministarstvo zastite zivotne sredine predložena Solarna Feed-in Tariff-a

Da se probudilo tržište obnovljivih energenata, pokazuje i namera Hrvatske da smanji Feed-in Tariff-u za 33% do 35% što je iznenadilo poslovnu javnost. Čak su mnogi u procesu izgradnje malo i zabrinuti jer se pitaju da li će biti ih zahvatiti ovaj predlog ili ne. Ovih dana je otvorena i puštena u rad najveća solarna elektrana do sada u Hrvatskoj od  315 kW (http://www.privredni.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=3788&Itemid=2), nešto ranije i 283 kW, čime su hrabro krenuli i na tom polju. Ali uporedo sa tim elektroprivreda Hrvatske zahteva poskupljenje struje od 22%, naravno jedan deo poskupljenja je očekivati i zbog najavljenih investicija u obnovljive izvore energije.

Prema rečenom, može zaključiti da će i kod nas kada krenu investicije doći do redukcije subvencije za ovaj vid obnovljive energije i da će se morati malo preciznije izvršiti klasifikacija proizvođača, bar kod solarne energije. Ovo je neophodno kako bi se dala šansa i malim instalacijama ali i pravedno raspodelio kolač, kako bi i veliki i mali imali koristi od Sunca.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Budimo ljudi - zaštita od neželjenih napada *