Trenutna dešavanja sa zimom – nezapamćene padavine i Sibirske temperature u gradovima širom Balkana, a posebno kod nas, kao i minulo suvo leto, probudili su našu znatiželju za klimatskim dešavanjem i posledicama zbog povećane potrebe za energijom, posebno zelenoj energiji, ali i na životnu okolinu – ekologiju. Svedoci smo da se klima promenila, nekako proleće brzo prođe, isto i jesen, dok zima i leteo traju znatno duže praćene međusobno izrazitim klimatskim suprotnostima. Zato se pojavilo jedno razumno pitanje: Globalno zagrevanje ili globalno zahlađenje? Jer nekako niske temperature nam daju pravo da postavimo to pitanje i pogledamo „ispod haube“, tj. uradimo svoje malo istraživanje na ovu temu. Time ne želimo umanjiti ni jedan pogled niti stav, samo želimo sagledati činjenice iz različitih uglova radi celovitog pristupa problemu, naravno koliko smo to u mogućnosti da uradimo! Pogledajte ceo tekst »
Cena struje u Srbiji je promenjena od 1. Aprila meseca 2011. godine. Ovde će se dati kratak spisak cena po kategoriji i tarifama. Pored toga daće se i pojašnjenje o popustu na plaćanje kod redovnih platiša. Ono što je bitno jeste da se razjasne uslovi pod kojima se stiču uslov za popust na prispelom računu. Ideja teksta jeste da se alarmira na povećanu potrošnju i ukaže na potrebu za savesnijim odnosom ka energiji. Kako je energetska efikasnost mala u Srbiji i okolnim zemljama u odnosu na razvijene savremene stambene sisteme, industrijske sisteme, distributivnu mrežu Zapadne Evrope, važno je istaći da će se sa svakim korakom ka rešavanju ovog problema učiniti mnogo. Tako na primer je obračunato da se kod nas troši pet do šest puta više energije po jedinici bruto društvenog proizvoda. Tome treba dodati da se u Srbiji troši prosečno 228 kWh / m2 a u zemljama Evropske Unije 138 kWh / m2 po jedinici površine stambenog prostora. Dakle, imamo obavezu porema sebi samima da tu sliku poboljšamo. Inače, ovde možete pogledati sam Zakon o Energetici 2011. Pogledajte ceo tekst »
Kako je već pomenuto u tekstu „Solarna elektrana na najboljem mestu u Srbiji – deo I”, Pešterska visoravan a pogotovo Sjenički okrug su jako bogati zelenom energijom. Pored obilja sunčeve insolacije u toku godine, dati kraj poseduje dosta i biomase takođe obnovljivog energenta. Pored neupotrebljivih delova letine, neiskoršćenih otpadaka od drveta, itd., energetski potencijal leži i u vetru (energiji vetra za elektrane), koji na ovim visinama itekako mogu da budu zastupljeni (kod procene kapaciteta za vetro-elektrane mora se voditi računa o poštovanju i neugrožavanju staništa ptica). Ovako prelepu prirodu ne smemo poremetiti niti bar malo izmeniti, jednostavno je ostaviti netaktnutom, sa jedne strane, a sa druge, uz ovakve investicije otvoriti joj vrata za održiv i nesmetan razvoj stanovništva. Čak bi se i energetski ceo taj deo jako bolje osigurao u snabdevanju, te ne bi se zavisilo od same cene struje niti njenih skokova. Pogledajte ceo tekst »
Već duži niz godina se na Bogradskom sajmu jednom godišnje održava sajam energetike i tehničkih dostignuća u toj industriji. Po prvi put organizovan 2005 godine, sa ciljem popularizacije oblasti energetike u javnosti i stvaranju platforme za ulaganje u srpsku energetiku. I ove godine od 12 do 14 Oktobra na sajmu „Energija 2011“ imali smo priliku da posetimo štandove kompanija koje ili su ili planiraju da dođu na naše tržište. Pre svega, sam sajam je pružio još jednu priliku da se razmene ideje i iskustva kao i upoznaju investitori sa mogućnostima koja su, po mnogima, jako privlačna za ulaganje. Pored investiranja u postojeće kapacitete i gradnji novih konvencionalnih (fosilnih) izvora, poslednjih godina se otvorilo novo tržište-tržište na polju obnovljivih izvora energije: solarna energija (posebno za dobijanje električne energije iz solarnih panela), energija vetra, energija biomase, geotermalna, hidro-energija i energija iz otpada. Zato se posebno popularizovala zelena energija sa idejom povećanja energetske efikasnosti na svim poljima. Okupio je preko 250 izlagača iz 11 zemalja. Pogledajte ceo tekst »
Energetski resursi Srbije u obnovljivim izvorima su potencijal koji je potrabno iskoristiti, kako za razvoj lokalne privrede i društva, tako i energetske efikasnosti u zemlji. Popularizacija ekoloških projekata otvara mogućnost da i sredine poput Sjenice budu investiciono atraktivne nudeći dodatne pogodnosti u promociji istih. Uz to, postoje i olakšice koje pružaju fondovi EU za „zelenu energiju“ kojim se dodatno mogu rasteretiti ulagači.
I dok smo na samom početku teksta, potrebno je istaći da se ne radi o najavljenom projektu neke kompanije, domaće ili strane, već da se radi o studiji koju smo uradili zarad pronalaženja i određivanja najbolje lokacije na tlu Srbije sa najpovoljnijom klimom gde bi se izgradila solarna elektrana. Sam naslov pored svoje “zvučnosti” i popularnosti, ima za cilj prikupljanja svih onih zainteresovanih strana za solarnu energiju da se upute ka jednom prelepom i ekološki čistom kraju, investiraju i pomognu privredi. Nadamo se da će tehnički parametri potkrepiti kako tvrdnju za lokaciju tako i mogućnost izvođenja samog projekta “grid-tie PV sistema”.
Solarne elektrane su počele da privlače sve veću pažnju stalnim padom cene solarnih panela kao i povoljnim Feed-in Tariff-ama, tj. subvencijama države odnosno strane koja vrši otkupljivanje. Pored toga savremena dešavanja u svetu na polju proizvodnje električne energije diktirala da se mnogi nuklearni pogoni u narednih 10-15 godina zamene solarnom energijom. Primer nam daje odluka Nemačke koja napušta koncept velikih nuklearki i okreće se obnovljivim izvorima (OIE). Tu je i odluka Vlade Japana da podrži još više FiT za zelene projekte, dok se sa druge strane otvaraju tržišta Kine, Indije i USA kao ogromni pokretači daljem razvoju solarne industrije.
Snaga pojedinačne solarne ćelije je mala (do1 ili 2 Wp), pa se kao takva ne bi mogla šire upotrebljavati. Zbog toga se PV ćelije mehanički i električno vezuju u veće celine koje se nazivaju solarni modul ili solarni panel (skup jednog ili više električno povezanih modula). U cilju dobijanja što većih snaga, moduli se po istom principu vezuju u tzv. fotonaponske panele, a potom u polja solarnih panela, čije snaga može biti i nekoliko desetina MW. Dakle, solarni panel predstavlja polje međusobno povezanih ćelija od 30-36 serijski ili paralelno vezanih. Kada zračenje Sunca dospe na površinu solarne ćelije prizvodi se napon od oko 0.5V, tako da je ukupan napon PV modula od 15-18V.
Ako dva 40Wp fotonaponska panela, koja daju napon 16V i struju 2.5A, povežemo paralelno (slika 1a) oni će davati napon 16V i struju 5A, a ako ih vežemo redno (slika 1b) davaće napon 32V i 2.5A. U oba slučaja snaga će biti ista 80W.
Poslednjih nekoliko meseci u USA se počelo sa promocijom obnovljivih izvora energije, posebno solarne i vetro energije. Nakon kraha Feed-in Tatiffe u Italiji i drugim investiciono značajnim zemljama, kao i berzanskog poremećaja proizvođača solarnih panela, mnoge zemlje uvidele su šansu da donesu nove, prilagođenije uslove za ulaganje u OIE. Zato se pojačavaju angažovanja za otvaranjem novih tržišta, poput Amerike, Indije, Kine, Japana i Australije. Kada je Amerika u pitanju, treba dodati i projekate u Kaliforniji: „Go Solar California” pod nazivom „milion solarnih krovova” („Million Solar Roofs”), i „California’s 33% Renewables Standard” koji se odnosi da 1/3 energije bude iz obnovljivih izvora do 2020. godine („Renewable Portfolio Standard” (RPS). Uz sve to treba dodati da prosečna cena električne energije u ovoj zemlji raste za 5% godišnje. Tako je IT gigant Google prepozanao trend i „krenuo” u pravcu pordške razvoju solarnih projekata i boljim uslovima povraćaja investiranja (ROI). Pogledajte ceo tekst »
U susret novim tržištima mnoge kompanije solarne opreme izlaze ne samo putem razvoja dilerskih mreža, već postavljaju celu proizvodnju u neposrednoj blizini. Dosta je takvih primera ali jedan je karakterističan. Radi se o Suntech-ovom novom postrojenju nadomak Phoenix u Goodyear-u, Arizona otvorenog 8. Oktobra 2010. god. Kineska kompanija sa Nemačkim značajnim uticajem u razvojnom delu, odlučila se za otvaranje fabrike (namena sklapanje polikristalnih panela snage 280Wp) i na tlu USA, kako bi se konkurentski pozicionirala na tom tržištu. Naime, USA, Indija i Kina u analizama se predstavljaju najperspektivnijim budućim tržištima solarnih panela i ostale opreme, čime se strateški potezi Suntech-a itekako opravdavaju.
Pored samog zalaganja u obostrano prihvatljivim Feed-in Tariff-ama i vremenu trajanja ugovora (predlog udruženja da se sa 12 podigne na 20 godina), udruženje SEWEA radi i na poslovnoj popularizaciji investiranja u vetroelektrane, kao i približavanju ovog vida OIE medijima. Na ovim prostorima tek predstoji eksploatacija vetroenergije, kako na većim plantažama tako i u pojedinačnoj realizaciji. Zato je postalo nužno pravino edukovati kako javnost tako i stručan kadar. To su „kretanja“ udruženja koja zaslužuju pažnju i podršku.
Svetska kretanja pokazuju neprekidni rast za energijom širom planete. Sa jedne strane, to je posebno uočljivo u zemljama u razvoju gde postojeći proizvodni kapaciteti ne mogu da nadoknade privredne i potrebe stanovništva. Sa druge strane, razveijene zemlje se itekako zalažu za uvođenje obnovljivih izvora energije (RES) ne bi li time poboljšale stanje nerušene prirode i zagađenja, kao i zadovoljile povećanje potreba za energijom. Energija vetra i solarna energija su na tom putu jedne od vodećih, to i pokazuju ulaganja i njih. Energija na Balkanskom poluostrvu se decenijama bazirala na fosilnim gorivima i hidroenergiji. Tek, nedavno, i to u Grčkoj, Sloveniji, Bugarskoj i nešto malo u Hrvatskoj se počelo ozbiljno sa projektima OIE. Ostale zemlje su krenule tim putem, ali za sada nema realizovanih energetskih plantaža. Pogledajte ceo tekst »
Da se područje Balkana razmatra kao buduće investiciono tržište u oblasti solarne energije, posebno PV sistema, potvrđuju i poruke koje su se mogle čuti na biznis forunu „Solar Balkans 2011“ pod okriljem 7th Congress and Exhibition on EE & RES .Kao mesto skupa određena je Bugarska koja po svojim ulaganjima i najavljenim investicijama u PV energetici daleko ispred ostalih zemalja Balkana. Pored toga, njena Feed-in Tariff-a, ROI i vreme trajanja ugovora investiciono povoljniji od zemalja u okruženju. Zato su na forumu, koji je imao i karakter sajma, učestvovali ključni ljudi iz „Solarnog Biznisa“ Italije, Belgije i Nemačke, trenutno vodećih zemalja po ulaganjima u solarne sisteme. Njihovo iskustvo koje se tom prilikom moglo čuti, upozoravalo je na trend u svetu da se alternativni izvori sa pomoćne energetske grane polako postavljaju u ravnopravan nivo sa fosilnim gorivima. Pogledajte ceo tekst »
Pre nego što se predstavi jedan proizvod, a danas ih u oblasti solarne energije ima podosta, mora se pojasniti mala futuristička konotacija u nazivu. Naime, iako se radi o nazivu poput onih iz SF priča, fantastičnih filmova, sam sebe aposolutno potkrepljuje namenom proizvoda i izvorom energije za osvetljenje „Solarna Autobuska Stanica“. Ideja je da se obezbedi ekološki pristup u nekoj urbanoj sredini, da se obnovljivi izvori energije (OIE) počnu primenjivati i u javnom životu građana, i da se olakša ekonomsko opterećenje gradskog budžeta. Sunčeva energija je ovim projektom pokazala još jednu stranu mogućeg učešća u pobošljanju životnog staništa i okoline. Pored toga, koriste se štedljiva LED rasveta.
Da se ne čeka, već da se ozbiljno razmišlja o uštedi i ekologiji, najavla je poznata firma Google kroz svoj projekat Googleplex Solar. Projekat je realizovan u prvoj polovini 2007. godine, i pušten 18. Juna iste, najveći korporacijski projekat do tada u USA. Naime, instalirano je 1.6MW solarnih panela na krovovima Googleplex-a, ukupno šest krone površine, ostvarenih sa ukupno 9212 panela proizvođača Sharp Solar Energy Solutions Group-e. Instalirana snaga može da snabdeva 1000 domaćinstava ili da zadovolji 30% „pik” potreba za energijom pomenutog kompleksa. To je uglavnom danju kada je i solarne energije najviše.
Da bi se moglo precizno projektovati jedan energetski efikasan sistem, potrebno je uraditi analizu isplativosti pre nego što se krene u realizaciju bilo kog koraka projekta. Nekada se to zasnivalo na iskustvu i oštoumnosti inženjera i majstora, danas je to daleko sofisticiranije. Koriste se mnogi programi koji nam u zavisnosti od vrste ulaganja i uloženih sredstava daju isplativost investicije, bilo da se radi dobiti u novcu, energiji ili smanjenju emisije stakleničkih gasova.
Tako se na jedan brz i precizno prihvatljivi način može odrediti vreme povraćaja novca i ROI ulaganja. Kao kvalitetno i širokoobuhvatno softversko rešenje danas se nudi RETSCreen, preveden na 36 jezika, sa širokom lepezom pokrivenih obnovljivih izvora energije. Posebno se ističe mogućnost obračunavanja energetske efikasnosti, hlađenja, zagrevanja, pored dobijanja električne energije, što može itekako pomoći energetskim menadžerima i inženjerima.
