Dozvolite nam da predstavimo kompaniju LUXOR SOLAR, i kako možete njihove kupiti solarne panele.

Solarni paneli nemačkog proizvođača LUXOR SOLAR su se svojim visokim kvalitetom i pouzdanošću karakteristika tokom eksploatacije pozicionirali na svetskom tržištu, u samom je vrhu industrije fotonaponskih modula, i montaži u solarnim elektranama bilo koje snage i tipa (grid-tie PV sistemi ili off-grid PV sistemi). Kupac/investitor dobija i više od plaćenog, dobija više snage, veću istrajnost na klimatkse uslove, duži radni vek, više novca od prodaje električne energije! Pogledajte ceo tekst »

Kao što je započeto u tekstu Opšte pravne odrednice za dobijanje statusa povlašćenog proizvođača, sada nastavljamo sa pojašnjenjima terminologije nepohodne budućim investitorima za razumevanje šta znači biti proizvođač električne energije, posebno povlašćen. Koji su to termini koji se susreću u dokumentaciji, pravnoj, tehničkoj, ekonomskoj, a da bi se stekao celovit uvid, to je neophodno. Zato nastavimo sa licitiranjem terminologije i opisa iste. Pogledajte ceo tekst »

Proizvodnja električne struje je delatnost od opšteg interesa, a eksploatacija obnovljivih izvora energije (u tekstu OIE) samo mogu da pospeše njenu proizvodnju, smanje emisiju štetnih gasova, smanje zavisnost od uvoza nafte i gasa, razviju industriju i kroz nju da uposle što više ljudi. Zato se krenulo sa planovima za njihovu implementaciju, a polje investiranja je postalo jako interesantno kako domaćim tako i stranim ulagačima, sa nizom podstreka u solarnim projektima. Korist je obostrana, stim što se mora voditi računa o planovima razvoja ovog sektora koje država propiše, jer se finansijski teret OIE direktno preliva na račun krajnjeg potrošača. Pogledajte ceo tekst »

Već neko vreme cene solarnih panela polako padaju iako tržište solarne energije je malo zauzdano kontrolom vlada država. Instalirane snage u rzvijenim zemljama Evrope, posebno u Nemačkoj i Italiji su postale jako velike, te su obaveze prema povlašćenim proizvođačima električne energije jako opteretile budžet pomenutih država, a time i potrošače, bilo da su pravna ili privatna lica. Ako se samo baci pogled: cena struje u Evropi za kWh iznosi iznmeđu 20 i 30 evro centa što je već daleko više od same Feed-in Tariff-e za solarnu energiju koja ima najveći iznos od svih ostali  obnovljivih izvora. Tako se već došlo do magične granice da subvencija za obnovljive izvore energije bude niža nego sama cena struje u prodaji, čime se rasterećuje državna kasa u potpunosti a ceo teret prebacuje na potrošača. Ideja je da ceo energetski sistem u finansijskom smislu postane samoodrživ! Uzgred pomenimo da su limitirajući faktor pored novčanih opterećenja države i tehnička: dozvoljeni šum u mreži i dozvoljene oscilacije u snazi ukupne mreže. Pogledajte ceo tekst »

Trenutna dešavanja sa zimom – nezapamćene padavine i Sibirske temperature u gradovima širom Balkana, a posebno kod nas, kao i minulo suvo leto, probudili su našu znatiželju za klimatskim dešavanjem i posledicama zbog povećane potrebe za energijom, posebno zelenoj energiji, ali i na životnu okolinu – ekologiju. Svedoci smo da se klima promenila, nekako proleće brzo prođe, isto i jesen, dok zima i leteo traju znatno duže praćene međusobno izrazitim klimatskim suprotnostima. Zato se pojavilo jedno razumno pitanje: Globalno zagrevanje ili globalno zahlađenje? Jer nekako niske temperature nam daju pravo da postavimo to pitanje i pogledamo „ispod haube“, tj. uradimo svoje malo istraživanje na ovu temu. Time ne želimo umanjiti ni jedan pogled niti stav, samo želimo sagledati činjenice iz različitih uglova radi celovitog pristupa problemu, naravno koliko smo to u mogućnosti da uradimo! Kao što se da zapaziti, već neko vreme se naša klima čudno ponaša: Leta postaju suva i vrela a zime jako hladne i sa dosta padavina, a prognoze vremena meteorologa kažu da će se takav trend nastaviti i narednih godina! Pogledajte ceo tekst »

Cena struje u Srbiji je promenjena od 1. Aprila meseca 2011. godine. Ovde će se dati kratak spisak cena po kategoriji i tarifama. Pored toga daće se i pojašnjenje o popustu na plaćanje kod redovnih platiša. Ono što je bitno jeste da se razjasne uslovi pod kojima se stiču uslov za popust na prispelom računu. Ideja teksta jeste da se alarmira na povećanu potrošnju i ukaže na potrebu za savesnijim odnosom ka energiji. Kako je energetska efikasnost mala u Srbiji i okolnim zemljama u odnosu na razvijene savremene stambene sisteme, industrijske sisteme, distributivnu mrežu Zapadne Evrope, važno je istaći da će se sa svakim korakom ka rešavanju ovog problema učiniti mnogo. Tako na primer je obračunato da se kod nas troši pet do šest puta više energije po jedinici bruto društvenog proizvoda. Tome treba dodati da se u Srbiji troši prosečno 228 kWh / m² a u zemljama Evropske Unije 138 kWh / m² po jedinici površine stambenog prostora. Dakle, imamo obavezu porema sebi samima da tu sliku poboljšamo. Inače, ovde možete pogledati sam Zakon o Energetici 2011. Pogledajte ceo tekst »

Kako je već pomenuto u tekstu „Solarna elektrana na najboljem mestu u Srbiji – deo I”, Pešterska visoravan a pogotovo Sjenički okrug su jako bogati zelenom energijom. Pored obilja sunčeve insolacije u toku godine, dati kraj poseduje dosta i biomase takođe obnovljivog energenta. Pored neupotrebljivih delova letine, neiskoršćenih otpadaka od drveta, itd., energetski potencijal leži i u vetru (energiji vetra za elektrane), koji na ovim visinama itekako mogu da budu zastupljeni (kod procene kapaciteta za vetro-elektrane mora se voditi računa o poštovanju i neugrožavanju staništa ptica).  Ovako prelepu prirodu ne smemo poremetiti niti bar malo izmeniti, jednostavno je ostaviti netaktnutom, sa jedne strane, a sa druge, uz ovakve investicije otvoriti joj vrata za održiv i nesmetan razvoj stanovništva. Čak bi se i energetski ceo taj deo jako bolje osigurao u snabdevanju, te ne bi se  zavisilo od same cene struje niti njenih skokova. Pogledajte ceo tekst »

Već duži niz godina se na Bogradskom sajmu jednom godišnje održava sajam energetike i tehničkih dostignuća u toj industriji. Po prvi put organizovan 2005 godine, sa ciljem popularizacije oblasti energetike u javnosti i stvaranju platforme za ulaganje u srpsku energetiku. I ove godine od 12 do 14 Oktobra na sajmu „Energija 2011“ imali smo priliku da posetimo štandove kompanija koje ili su ili planiraju da dođu na naše tržište. Pre svega, sam sajam je pružio još jednu priliku da se razmene ideje i iskustva kao i upoznaju investitori sa mogućnostima koja su, po mnogima, jako privlačna za ulaganje. Pored investiranja u postojeće kapacitete i gradnji novih konvencionalnih (fosilnih) izvora, poslednjih godina se otvorilo novo tržište-tržište na polju obnovljivih izvora energije: solarna energija (posebno za dobijanje električne energije iz solarnih panela), energija vetra, energija biomase, geotermalna, hidro-energija i energija iz otpada. Zato se posebno popularizovala zelena energija sa idejom povećanja energetske efikasnosti na svim poljima. Okupio je preko 250 izlagača iz 11 zemalja. Pogledajte ceo tekst »

Energetski resursi Srbije u obnovljivim izvorima su potencijal koji je potrabno iskoristiti, kako za razvoj lokalne privrede i društva, tako i  energetske efikasnosti u zemlji. Popularizacija ekoloških projekata otvara mogućnost da i sredine poput Sjenice budu investiciono atraktivne nudeći dodatne pogodnosti u promociji istih. Uz to, postoje i olakšice koje pružaju fondovi EU za „zelenu energiju“ kojim se dodatno mogu rasteretiti ulagači.

I dok smo na samom početku teksta, potrebno je istaći da se ne radi o najavljenom projektu neke kompanije, domaće ili strane, već da se radi o studiji koju smo uradili zarad pronalaženja i određivanja najbolje lokacije na tlu Srbije sa najpovoljnijom klimom gde bi se izgradila solarna elektrana. Sam naslov pored svoje “zvučnosti” i popularnosti, ima za cilj prikupljanja svih onih zainteresovanih strana za solarnu energiju da se upute ka jednom prelepom i ekološki čistom kraju, investiraju i pomognu privredi. Nadamo se da će tehnički parametri potkrepiti kako tvrdnju za lokaciju tako i mogućnost izvođenja samog projekta “grid-tie PV sistema”.

Solarne elektrane su počele da privlače sve veću pažnju stalnim padom cene solarnih panela kao i povoljnim Feed-in Tariff-ama, tj. subvencijama države odnosno strane koja vrši otkupljivanje. Pored toga savremena dešavanja u svetu na polju proizvodnje električne energije diktirala da se mnogi nuklearni pogoni u narednih 10-15 godina zamene solarnom energijom. Primer nam daje odluka Nemačke koja napušta koncept velikih nuklearki i okreće se obnovljivim izvorima (OIE). Tu je i odluka Vlade Japana da podrži još više FiT za zelene projekte, dok se sa druge strane otvaraju tržišta Kine, Indije i USA kao ogromni pokretači daljem razvoju solarne industrije.

Pogledajte ceo tekst »

Snaga pojedinačne solarne ćelije je mala (do1 ili 2 Wp), pa se kao takva ne bi mogla šire upotrebljavati. Zbog toga se PV ćelije mehanički i električno vezuju u veće celine koje se nazivaju solarni modul ili solarni panel (skup jednog ili više električno povezanih modula). U cilju dobijanja što većih snaga, moduli se po istom principu vezuju u tzv. fotonaponske panele, a potom u polja solarnih panela, čije snaga može biti i nekoliko desetina MW. Dakle, solarni panel predstavlja polje međusobno povezanih ćelija od 30-36 serijski ili paralelno vezanih. Kada zračenje Sunca dospe na površinu solarne ćelije prizvodi se napon od oko 0.5V, tako da je ukupan napon PV modula od 15-18V.

Ako dva 40Wp fotonaponska panela, koja daju napon 16V i struju 2.5A, povežemo paralelno (slika 1a) oni će davati napon 16V i struju 5A, a ako ih vežemo redno (slika 1b) davaće napon 32V i 2.5A. U oba slučaja snaga će biti ista 80W.

Pogledajte ceo tekst »

Poslednjih nekoliko meseci u USA se počelo sa promocijom obnovljivih izvora energije, posebno solarne i vetro energije. Nakon kraha Feed-in Tatiffe u Italiji i drugim investiciono značajnim zemljama, kao i berzanskog poremećaja proizvođača solarnih panela, mnoge zemlje uvidele  su šansu da donesu nove, prilagođenije uslove za ulaganje u OIE. Zato se pojačavaju angažovanja za otvaranjem novih tržišta, poput Amerike, Indije, Kine, Japana i Australije. Kada je Amerika u pitanju, treba dodati i projekate u Kaliforniji: „Go Solar California”  pod nazivom „milion solarnih krovova” („Million Solar Roofs”), i „California’s 33% Renewables Standard” koji se odnosi da 1/3 energije bude iz obnovljivih izvora do 2020. godine („Renewable Portfolio Standard” (RPS). Uz sve to treba dodati da prosečna cena električne energije u ovoj zemlji raste za 5% godišnje. Tako je IT gigant Google  prepozanao trend i „krenuo” u pravcu pordške razvoju solarnih projekata i boljim uslovima povraćaja investiranja (ROI). Pogledajte ceo tekst »

U susret novim tržištima mnoge kompanije solarne opreme izlaze ne samo putem razvoja dilerskih mreža, već postavljaju celu proizvodnju u neposrednoj blizini. Dosta je takvih primera ali jedan je karakterističan. Radi se o Suntech-ovom novom postrojenju nadomak Phoenix u Goodyear-u, Arizona otvorenog 8. Oktobra 2010. god. Kineska kompanija sa Nemačkim značajnim uticajem u razvojnom delu, odlučila se za otvaranje fabrike (namena sklapanje polikristalnih panela snage 280Wp) i na tlu USA, kako bi se konkurentski pozicionirala na tom tržištu. Naime, USA, Indija i Kina u analizama se predstavljaju najperspektivnijim budućim tržištima solarnih panela i ostale opreme, čime se strateški potezi Suntech-a itekako opravdavaju.

Pogledajte ceo tekst »

Pored samog zalaganja u obostrano prihvatljivim Feed-in Tariff-ama i vremenu trajanja ugovora (predlog udruženja da se sa 12 podigne na 20 godina), udruženje SEWEA radi i na poslovnoj popularizaciji investiranja u vetroelektrane, kao i približavanju ovog vida OIE medijima. Na ovim prostorima tek predstoji eksploatacija vetroenergije, kako na većim plantažama tako i u pojedinačnoj realizaciji. Zato je postalo nužno pravino edukovati kako javnost tako i stručan kadar. To su „kretanja“ udruženja koja zaslužuju pažnju i podršku.

Pogledajte ceo tekst »

Svetska kretanja pokazuju neprekidni rast za energijom širom planete. Sa jedne strane, to je posebno uočljivo u zemljama u razvoju gde postojeći proizvodni kapaciteti ne mogu da nadoknade privredne i potrebe stanovništva. Sa druge strane, razveijene zemlje se itekako zalažu za uvođenje obnovljivih izvora energije (RES) ne bi li time poboljšale stanje nerušene prirode i zagađenja, kao i zadovoljile povećanje potreba za energijom. Energija vetra i solarna energija su na tom putu jedne od vodećih, to i pokazuju ulaganja i njih. Energija na Balkanskom poluostrvu se decenijama bazirala na fosilnim gorivima i hidroenergiji. Tek, nedavno, i to u Grčkoj, Sloveniji, Bugarskoj i nešto malo u Hrvatskoj se počelo ozbiljno sa projektima OIE. Ostale zemlje su krenule tim putem, ali za sada nema realizovanih energetskih plantaža. Pogledajte ceo tekst »